Ja se nikada ne vraćam u Srbiju, ja sam uvek bio i biću deo nje. Srbiju sam napuštao samo fizički, ali sam nastavio da živim sa njenim problemima i svim lepim stvarima
I never return to Serbia, I’ve always been, and will always be, part of it. I only physically left Serbia, while I continued to live with its problems and all beautiful things
toga, iz različitih razloga, sve se to na neki način iz- menilo. Važno je da uspostavimo moderan sistem, ne kakav je bio u Jugoslaviji, jer ta država i to vre- me više ne postoje. Treba da postavimo sistem koji će da nas definiše i koji će da nas učini prepoznatlji- vim. Ja znam da je ljudima najvažnije da li si pobedio ili izgubio, međutim, sistem uvek mora da postoji. Za vas ne igraju imena, a kažete i da ćete se „udvarati“ svima, ako je potrebno. Pr- vi je, svakako, Nikola Jokić, najbolji igrač NBA lige, koji je poslednji put za repre- zentaciju igrao 2019. u Kini... – Udvaram se zbog reprezentacije, a posle toga i jer oni moraju da razumeju da je važno da igraju sa najboljima i protiv najboljih. To je razlog koji svaki sportista ima u stomaku. Ipak, ne zavisi sve od njih već i od klubova i ukupne situacije i zdravlja. U to- ku sezone, treniraću ih pre treninga i posle trenin- ga. Gledaću njihove utakmice i pokušaću većinu da posetim. Zbog situacije sa pandemijom koronaviru- sa je malo drugačije nego što je bilo te 2000. godine, kada sam stvarno svakog igrača posetio, pogotovo one koji su bili u inostranstvu. Često putujete planetom. Kakva su vaša iskustva sa našom Er Srbijom ? – Za mene je uvek važno da putujem našom avio-kompanijom, koja je, ako pričamo o standardi- ma, u rangu najvećih avio-prevoznika na svetu. Mi koji dosta putujemo uvek se radujemo dolasku u Sr- biju, a avioni Er Srbije i aerodrom u Beogradu su pr- vo sa čime se sretnemo. Uživam u komforu i prijat- nom okruženju koje pruža Er Srbija . Šta strancima pričate o Srbiji i šta ih naj- više zanima kada vam dođu u goste? – Njih na prvom mestu zanima sport. Zbog to- ga dolaze često i rado. Naša sreća je da Srbija često organizuje velika takmičenja u raznim sportovima. Imali smo evropsko prvenstvo za odbojkašice, a sada i svetski šampionat u boksu. Malo stranci znaju o Srbiji, jer mi malo pričamo o Srbiji. Nekako se ne hvalimo dovoljno, a trebalo bi mnogo više da svima pokazujemo ono što imamo. Da im pokažemo turi- stičke potencijale, da im ih lično približimo... Pitaju me za često za Kopaonik i Zlatibor, a voleo bih da se više priča i o Staroj planini, odakle sam ja. Tamo su ogromni potencijali. I, ono u čemu je Srbija u najve- ćoj prednosti, jesu naše čuvene banje. Ako nemamo more, neka banje budu naše more.
Z a Svetislava Pešića NBA nikada nije bila opcija. Košarkaški avanturista je 1987. godine, posle pet sezona provedenih na klupi svoje Bosne, otišao u Nemač- ku. Fudbalskoj državi se desio Kari i Ne- mačka je za šest godina postala prvak Evrope. Pešića sada ponovo očekuje izazov na mestu na kojem je svojevremeno postigao najbolje rezultate u karijeri. Vratio se na klupu naše reprezentacije, ko- ja posle njega nije osvajala zlatne medalje. Poslednje dve osvojili smo 2001. na Evropskom prvenstvu i go- dinu dana kasnije na Mondobasketu u Indijanapo- lisu, kada je naš sagovornih velikim slovima ispisao stranice košarkaške istorije. Kari će predvoditi naš nacionalni tim već u novembarskom prozoru kva- lifikacija za Svetsko prvenstvo 2023. Srbija 25. no- vembra 2021. dočekuje Letoniju, a tri dana kasnije gostuje Belgiji… Posle gotove dve decenije vraćate se na klupu naše reprezentacije, kao i u Srbiju. Šta će biti veće iskušenje? – Ja se nikada ne vraćam u Srbiju, jer sam uvek bio i biću deo Srbije. To nema veze s tim što sam pro- fesionalno bio vezan za rad u Nemačkoj ili Španiji, gde sam proveo najveći deo života. Srbiju sam napu- štao samo fizički, ali sam nastavio da živim sa njenim problemima i svim lepim stvarima. Uvek sam znao šta se ovde dešava jer je ovde moja porodica, ovde su moji prijatelji... Najveći broj tih ljudi je iz sporta. Ja ovde nisam nov, samo ću sada više vremena da bu- dem u Beogradu i Srbiji, koji će biti moja svakodne- vica. Ono što mi uvek daje novu energiju i motiva- ciju su moji školski drugari iz Pirota, ljudi koji su sa mnom igrali košarku, ali i novi momci. Imamo sre- ću da smo dobili i taj auto-put, pa ne moramo kroz Sićevačku klisuru, tako da smo povezani sa svetom. Da li mogu da se porede generacije koje ste vodili 2002. i ova koju ćete voditi kra- jem 2021. godine? – To ćemo tek da vidimo. Život se menja, menjaju se prioriteti, mi se menjamo... Kada je već tako, mo- ramo da se prolagođavamo promenama. Dolaze ne- ki novi momci i pred njima su novi izazovi. Genera- cija iz Indijanapolisa, sa Bodirogom, Divcem, Peđom Stojakovićem, Gurovićem, Jarićem... Po svemu je bi- la naslednica jugoslovenske košarkaške škole. Posle Čovek koji nas je vodio do košarkaškog vrha 2001. na Evropskom prvenstvu i godinu dana kasnije na Mondobasketu u Indijanapolisu vratio se na čelo srpskog nacionalnog tima
Za mene je uvek važno da putujem našom Er Srbijom , koja je, ako pričamo o standardima, u rangu najvećih avio-prevoznika na svetu For me, it’s always important to travel with our airline, which – if we’re talking about standards – ranks alongside the world’s biggest airlines
Tekst/Words: Aleksandar Pijevac Fotografije/Photography: Oliver Bunić, Aleksandar Dimitrijević
Basketball » Košarka | 107
Made with FlippingBook interactive PDF creator