INTERVJU / INTERVIEW
Da li je to bio i slučaj sa ulogom u trećoj se- zoni Američke krimi priče ? – U ovom slučaju, uloga je bila presudna. Kada mi je Rajan (Marfi), koji je autor serijala, predložio da igram Lindu Trip, prvo sam pomislila da je lud. A kada sam pročitala scenario, shvatila sam da bih bi- la luda ako tu ulogu ne bih prihvatila. Ima nečeg ha- mletovskog u Lindinom liku. Možda to pitanje „biti ili ne biti“, koje je poput čitave životne filozofije sa- žeto u njenoj ličnosti. Da, možemo reći da je Linda izdajica, sinonim za najgoreg prijatelja kojeg može- te u životu imati, ali kad malo dublje začeprkate po prošlosti i njenim razlozima zbog kojih je odlučila da pritisne dugme za snimanje i zabeleži Monikina te- lefonska sanjarenja o Bilu Klintonu, otkrijete čitav mehanizam socijalne osvete u njenom činu. Koji deo transformacije u Lindu vam je bio izazovniji – fizički ili mentalni? – Imala sam dužnost kao glumica da na neki na- čin opravdam Lindu. Svoj odnos prema njoj gradila sam na empatiji. Najteže mi je bilo da savladam strah da je ljudi neće razumeti na pravi način i da joj ne- će dati drugu šansu. Ne verujem u podelu na dobre i zle. Linda u ovom slučaju jeste negativac, ali ljude poput nje ne čini genetika. Zlo ne može biti urođe- no. Ono se stvara. Ljudi su marionete sudbine. Ona ih stavlja u situacije koje im testiraju karakter. Ve- rujem da ni Linda nije znala kolike će posledice ima- ti to što je učinila. Na neki način ona je raskrinkala jednu ružnu stranu američke vlasti. U tom pogledu je heroj, ali sporan je način na koji je to uradila. Ako izdaš nekoga verujući da činiš dobro, šta si onda ti – pozitivac ili negativac? To je ona hamletovska dile- ma koju sam pomenula na početku.
Verujete li ljudima? Praštate li izdaju? – Da se razumemo. Ova situacija je knjiški pri- mer ženske izdaje. Imate najbolju prijateljicu koja vas ocinkari u trenutku kada ste joj u potpunosti otvori- li srce i izneli sve najskrivenije sitnice koje tamo ču- vate. Zašto – to nije ni bitno. Ženska ćud je veoma čudna. Poenta je da smo svi imali neku takvu situa- ciju u životu. Smatram da je izdaja korisna stvar. Či- ni nas mudrijim. Tužno je to što mudrost podrazu- meva apsolutno nepoverenje čak i u one najbliže, ali verujem da je svako ko je proživeo nešto slično do- šao do istog zaključka. Tajne se zovu tim imenom iz nekog razloga. Ako ih sami odate, ne možete kriviti drugoga više od sebe. Koliko se položaj žena promenio tokom poslednjih decenija? – Činjenica da se i dalje borimo dovoljno govori o tome. Poslednjih godina snažan je pokret „Me Too“ i mnogo se radi na demarginalizaciji žena u društvu. Priča o Moniki i Bilu je klasična priča o direktoru i sekretarici. U njenoj osnovi je zloupotreba moći. To se nije mnogo promenilo od afere Klinton–Levinski. Samo se malo više i glasnije priča o svemu. Čini mi se da je Klintonov opoziv bio okidač za tu promenu. Za- nimljivo je da ga je inicirala snažna žena čija je život- na filozofija u osnovi bila to da žena svojom snagom treba da jača muškarca. Mnogo je apsurda u toj situ- aciji. Linda nije bila feministkinja. Niti je previše ve- rovala u ideologiju ženskih sloboda. Ona je bila očaj- nica starog kova koju je nepravda izbacila iz koloseka. Šta je za vas najsnažniji utisak kada je reč o ovoj aferi? – Činjenica da je jednog američkog predsednika opozvala sekretarica. Moć je veoma diskutabilan pojam.
22 | Intervju » Interview
Made with FlippingBook interactive PDF creator