glumicu s kojom sam radio od početka sedamdesetih godina. Njihove replike će sigurno ostati zapamćene. Zašto je dobro biti čovek? Čini se da je to sve teže biti ako govorimo o čoveku sa ve- likim Č? – Mi živimo u vremenu velikog ubrzanja. U toj br- zini i konstantnom stresu čovek neosetno počinje da biva usredsređen na sebe i na sopstvenu egzistenciju, koja je ugrožena svim i svačim. Čini mi se da je, glo- balno gledajući, osnovni problem nedostatak empa- tije. Čovek je uspeo da istraži beskrajna prostranstva kosmosa, stigao je u neslućene daljine, a u kosmosu unutar čoveka nije otišao daleko. To je ta večita priča – borba između dobra i zla. Pod dobrim se podrazu- meva vaše lično delovanje i privatna borba da sačuvate neke vrednosti, a zlo je nešto što je prisutno otkako je sveta i veka i protiv njega se moramo boriti. Na osno- vu činjenice da nas je još ovoliko na planeti i da po- znajemo izuzetno mnogo dobrih i požrtvovanih ljudi, ja verujem da će dobro uvek na kraju pobediti. Narav- no, pitanje žrtava je u tom ratu između dobra i zla je, iz godine u godinu, sve problematičnije. Postavljate večna pitanja, ima li života po- sle smrti, ali možda još zanimljivije pita- nje, ima li života pre smrti. Hoće li nam film ponuditi odgovore? – Od mog prvog ozbiljnog rada Maratonci trče po- časni krug , pa do ovog filma, moje interesovanje za ži- vot pre i posle smrti, kao i granica koja nas deli od ta dva velika čuda kojih smo svesni od malih nogu i ži-
vimo u stalnom strahu od nestajanja, zapravo je os- novna tema svega što sam radio. Šta se dešava sa lju- dima kad odu i da li ima ikakve šanse da se ponovo pojave na ovoj planeti. Neka nada uvek postoji i ona je u raznim narodima manje ili više izražena i pripa- da njihovoj kulturi i religiji. Ovaj film će pokušati da na crnohumoran način, kao i sve što sam do sada ra- dio, odgovori na pitanje da li ima života posle smrti, i na još bitnije: ima li života pre smrti i kakav je taj ži- vot. Ta dva večna pitanja su suština svih velikih de- la. Ostaje da se čovek sam preispita, jer nigde ne po- stoji odgovor koji će vam tačno i konkretno reći šta će se dogoditi. Izabrali ste psa za junaka, verovatno ne slučajno. Zapravo ste film i posvetili našim najboljim prijateljima… – U nekim pričama sam pominjao moje rano de- tinjstvo i činjenicu da sam u selu u blizini Šapca u ko- me sam rođen naučio da hodam tako što sam se dr- žao za krzno jednog velikog crnog psa, koga smo zvali Gara. Taj pas je bio moj prvi veliki prijatelj iz sveta životinja. Sa njim sam se družio do neke desete go- dine, on me vukao u saonicama, i to detinjstvo mi je između ostalog bilo drago i zbog tog psa. Kasnije, to- kom života, imao sam sigurno dvadesetak pasa u ku- ći, u dvorištu. Ne znam još koliki broj pasa sam hra- nio na ulicama gradova u kojima sam živeo. Bukvalno svaki dan hranim oko 50 golubova, stotinak vraba- ca, desetak mačaka i isto toliko pasa. To je lepši deo mog radnog dana.
40 | Intervju » Interview
Made with FlippingBook interactive PDF creator