biji, ne samo po većim gradovima, i predstavim ono što radim, što je- sam, pričam o violini… Da posejem seme jer od toga dobijaju svi, a mo- ja uloga je da predvodim primerom, da budem neumoran. Da doprem do što više ljudi i to činim postepe- no, blago i konstantno. Bio si čudo od deteta, svi- rao predsednicima, papi... Ima li nešto što si želeo, a nisi osvario profesio- nalno? – Ono što vidim kao sledeći ko- rak su naši studenti i plasiranje Srbi- je kao male velesile violine u svetu. Da, ima sala u kojima nisam svi- rao, ali to je deo procesa u karijeri, a ne destinacija. Uvek gledam šta je sledeće, kako da se izrazim, a to će uvek biti izazov. Posle 40 godina od počet- ka sviranja i 35 godina profesionalne karijere je- si li se malo umorio od vi- oline? – Ne samo što se nisam umorio nego svaki dan otkrivam nešto no- vo, čujem novi glas. Svaki dan ose- ćam čast što sam sudbinom izabran da budem živi čuvar tradicije. To je odgovornost, a ponekad i teret. Mi smo posebni vitezovi kulture, koji svojim telom apsorbuju jednu
umetnost. Ceo život posvećujemo tome da instrument i muzika žive i prenose se. To je naša dužnost. Istrajnost je preduslov da se ide da- lje i ja sam odabran baš zbog toga što sam maratonac, a ne sprinter. Da li bi nas upoznao sa svojom omiljenom violi- nom? – Rado! Napravljena je 1783. godine kao delo jednog od najvećih graditelja u istoriji, uz Stradivarija i Gvarnerija. To je Đovani Batista Gvadanjini, koji je umro tri godine kasnije, pa moja violina spada među njegova poslednja i najcenjenija re- mek-dela. Gvadanjini je poslednjih deset godina živeo u Torinu, gde je upoznao grofa Kocija, koji je otku- pio celu Stradivarijevu radionicu, a bio toliko impresiniran Gvadanjini- jem da mu je dao sve to na korišće- nje. U violinama tada nastalim vidi- mo vrhunac njegovog stvaranja, ali i idejni uticaj Sradivarija. To je ne- ponovljiv rezultat, boja krvave nu- tele, režeći zvuk, a kristalno čista rezonanca… Čak i ako ste vlasnik
še. Malo zemalja ima državnu po- litiku da neguje klasičnu muziku. Želiš da se nađemo na ma- pi sveta, kako vidiš svoju ulogu na tom putu? – Mi već jesmo prisutni na mapi sveta, ali to može da bude još kon- centrisanije i efektnije. Mislim na marketing, osnaživanje violinske škole, na brendiranje. Moja vizija je da donesem violinu i muziku na što više mesta, naročito tamo gde nemaju priliku da je čuju. Želim da idemo u što više škola po celoj Sr-
Istrajnost je preduslov da se ide dalje i ja sam odabran baš zbog toga što sam maratonac, a ne sprinter Tirelessness is a prerequisite of progress and I was chosen precisely because I'm a marathon runner and not a sprinter
Tekst/Words: Jelena Pantović Fotografije/Photography: Nebojša Babić, Filip Milenković, Lenka Keleman
Violin greats » Velikani violine | 37
Made with FlippingBook interactive PDF creator