u istoriji košarke koji se devet pu- ta okitio tim lovorom, i to sa pet različitih klubova. Pre turskog pr- vaka Željko je proneo slavu Parti- zana, Huventuda, Real Madrida i ponajviše – Panatinaikosa. Uvek je bio veća zvezda od svojih igrača. Od dobrih je stvarao bolje, od ta- lenata pravio zvezde, a od najbo- ljih – asove. Zato se u Istanbulu danima slavilo… Neizmerno se ceni prva evropska kruna za jedan turski klub. – Bilo je nezaboravno. Dobro se osećam, ponosan sam. Bilo je posle finala mnogo obaveza, sekli smo, prema tradiciji, tortu sa pred- sednikom kluba Jildirimom. Otvo- renim autobusom smo se vozili po našem delu grada, tačnije, pokuša- vali da se probijemo kroz masu na- vijača – prepričava Obradović (57) neopisive trenutke koje će navija- či Fenera zauvek pamtiti. Žocov recept za uspeh je po- znat, ali i nerešiva engima za sve njegove kolege. – Uvek pokušavaš da se izolu- ješ, da igrači, kada dođe do borbi za trofej, budu u uobičajenom reži- mu kao tokom godine. Da provode vreme kako njima prija, osim ka- da je vreme za trening, sastanak ili pripremu. Insistirao sam da na faj- nal-foru bude isti režim, isti ljudi koji su bili uz ekipu tokom sezone, bez posebnih saveta, ma koliko bi- li dobronamerni. Za finale smo se spremali tako što smo se zatvorili saradnici i ja, nije bilo puno vre- mena. Pružili smo najviše kada je trebalo i uz osvajanje trofeja zado- voljan sam i načinom na koji smo ga osvojili – priča nam Obradović. Pokorio je Srbiju, Španiju, Itali- ju, Grčku, više puta i Evropu, sada je red došao na dominaciju u Turskoj. – Uvek ima sličnosti i razlika. Po- kušavao sam da se adaptiram na sre- dinu, ali da, što se tiče košarke, na- metnem svoje ideje, iako je košarka Prošlo je 25 godina od Obradovićevog prvog trenerskog fajnal- fora sa Partizanom u Istanbulu, u istom gradu u kom je i Fener popeo na krov Evrope
It’s been 25 years since Obradović first coached a final- four with Partizan in Istanbul, in the same city where he also led Fener to the top of Europe
univerzalna svima koji je vole. Dra- go mi je što sam, kada sam prvi put uzeo telefon posle finala, video po- ruke sa svih strana sveta, i iz Ame- rike, i iz sredina u kojima sam radio. Prijatelji su najveće blago. Ko je ikada video Obradovića, pa makar i dok „igra“ ispred klupe, a njegovi puleni daju sve od sebe na terenu, zna da mu motiva nikad ne nedostaje. – Volim posao koji radim. Nije lak, ima teških situacija, ali je najlep- še da iz teških situacija izađeš još ja- či, da ti to bude nov motiv. Dok me to ispunjava i raduje, da gledam ka- ko igrači napreduju, baviću se time. Kada osetim da energija i želja ne budu isti, reći ću „hvala, doviđenja“ i početi da se bavim drugim poslom. Cilja i desetu evroligašku kru- nu, zašto da ne, sa punim pravom. Još bolje, jer će 2018. godine faj- nal-for biti u Beogradu. – Još je rano pričati o tome, ali će meni, kao i svima iz Srbije, to bi- ti veliki motiv, kao i cilj da se pla- siramo na završni turnir. Prošlo je 25 godina od Obra- dovićevog prvog trenerskog faj- nal-fora sa Partizanom u Istanbu- lu, u istom gradu u kom je i Fener popeo na krov Evrope. – Uh... Prošlo je mnogo, 25 go- dina života, dosta toga se izdeša- valo i promenilo. Iskustvo je naj- dominantnije, rad u toliko timova, sa toliko igrača od kojih sam imao prilike da učim, da napredujem kao trener, ali i budem na istom nivou želje, ambicije i raspoloženja koje me drži kad odem na trening če- tvrt veka kasnije. Svi Željkovi igrači, i bivši i sa- dašnji, redom ističu kako je velika čast raditi sa njim i da ih nevero- vatno motiviše svojom energijom koju ne štedi… – To mi je posao. Prosto i jedno- stavno, volim svoj posao. Uživam radeći sa svojim igračima.
OTKUD ŽOC? Željka Obradovića svi znaju po nadimku Žoc, koji je dobio još u rodnom Čačku, pošto je preciznom rukom cepao mre- žice igrajući za Borac, pa otud nadimak – (Ž)eljko (O)brado- vić (c)epa. HOW COME ŽOC? Željko Obradović is known to everyone by the nickname Žoc, which he earned back in his native Čačak, as his precise arm cut the net when he played for Borac, thus the nickname: “(Ž) eljko (O)bradović (c)uts”. OBRADOVIĆ JE JEDINI... Obradović je jedini u istoriji košarke bio prvak Evrope i sveta sa reprezentacijom i kao igrač i kao selektor. THERE’S ONLY ONE OBRADOVIĆ... Obradović is the only man in the history of basketball to be a champion of European and the world both as a player and as a coach.
106 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator