Volela je čarobnu drvenu kutiju sa bočicama mirišljavih ulja bez kojih nekadašnje dame nisu polazile na putovanje She loved her magical wooden box containing bottles of scented oil, without which ladies once never embarked on a trip
nula je za planetu i upozoravala svetske moćnike pišu- ći im pisma, između ostalih Vladimiru Putinu i Hilari Klinton: „Ta preterana ležernost, površnost, ta nebriga o duši planete, o populaciji, o njenim ribama, pticama, sve to je izmaklo kontroli i podložno je uništenju. Po- gledajte samo koliko je šuma izgorelo... kolika je to ra- na na planeti...“, upozoravala je Olja. Težila je vasioni daleko pre nego što se čovek vi- nuo u kosmos. Kosmonauti su naselili njene slike čim su se pojavili, a dvojica pravih, ruski i američki, sreli su se uživo u njenom beogradskom ateljeu, na Kosančiće- vom vencu broj 19. Ćerka ruskih prognanika Vasilija Vasiljenka Ivanjic- kog i Veronike Mihajlovne Pjotrovske, rođena je 1931. u Pančevu, odrasla u Kragujevcu i vek provela u Beo- gradu, u kom je mnogo toga volela i u kom je i umrla 24. juna 2009. godine. U njenom ateljeu su se susretali umetnici i ljubitelji umetnosti, strani gosti i diplomat- ski predstavnici... Olja Ivanjicki je od ateljea, koji je bio i njen jedini životni prostor, stvorila jedinstveno mesto, svoj mikro- kosmos iz kog se obraćala zvezdama, svemiru i Leo- nardu da Vinčiju, koji je bio njena inspiracija. Volela je Leonarda, a zauvek je ostala zaljubljena u jednog čove- ka, slikara i filozofa Leonida Šejku. Birala je društvena događanja na kojima će se poja- viti i njeno prisustvo nikada nije ostalo neprimećeno. Ba- vila se i modom na samo njoj svojstven način. Oblačila se mimo mode, onako kako je samo ona umela, i zato se pamte njena pojavljivanja u zlatnim, srebrnim, šljokiča- stim i čipkastim kreacijama. Poput mnogih žena, oboža- vala je cipele, ali je uspevala da pronađe najneobičnije. Oni koji su je poznavali kažu da je bila osobena, svoja, a istovremeno vrlo jednostavna i uvek gladna znanja. U poznijim godinama uzimala je privatne časove filo- zofije kako bi jasnije mogla da izrazi svoja razmišljanja. Mnogo je pisala, ali je uvek naglašavala da najviše voli što je slikarka: „Jedino u slikarstvu sve zavisi od mene“, izjavila je u jednom od poslednjih intervjua. O njenoj izloženoj zaostavštini brine Istorijski mu- zej Srbije. – Postavka izložbe Zaostavština Olje Ivanjicki pred- stavlja do sada najobimniji presek Oljinog raznovrsnog umetničkog stvaralaštva. Osmišljena je tako da poseti- oci tokom razgledanja bogate zbirke njenih slika i pri- vatnih predmeta prožive veliku avanturu. Na više od 1.500 kvadratnih metara izložen je samo deo slika i lič- nih predmeta koji su se našli u njenom ateljeu i život- nom prostoru od 38 kvadrata – kaže dr Dušica Bojić, di- rektorka Muzeja. Tijana Jovanović Češka, muzejski savetnik i autorka izložbe, poznavala je Olju duže od dve decenije. – Teško je Olju opisati. Bila je hedonista, a istovre- meno vrlo poslovna, organizovana i tačna. Svojom poja- vom umela je da baci senku na događaj kom je prisustvo- vala. Bila je svetski umetnik, a ostala je ovde – naglasila je autorka izložbe uz apel da Oljin atelje na Kosančiće- vom vencu, koji je danas prazan, mora da postane važ- na tačka na umetničkoj mapi Beograda.
Oljina ljubav prema obući bila je tipično ženska, ali je njen izbor obuće bio avangardan Olja’s love for shoes was typically femine, but her choice of footwear was avant-garde
Očaravali su je starinski upotrebni predmeti, pa je u pozorište nosila dvogled She was enchanted by antique household items, so she carried miniature binoculars to the theatre
Olja je uživala u tome da kostimom dočara neku epohu Olja enjoyed making her costumes evoke some epoch
46 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator