O ni koji ozbiljno poznaju Njujork tvrde da je nemo- guće u istoj godini proba- ti sve kuhinje koje postoje u ovom gradu. Prosto je neizvodljivo, sve i da se zainatite pa da svakoga da- na doručkujete, ručate i večerate na različitim mestima. U Njujork veko- vima pristižu ljudi sa svih strana sve- ta i sa sobom nose svoje snove, proš- lost, kulturu, navike… Tako je, između ostalog, postao i gastronomski centar. Među raznim mirisima koji se šire Menhetnom, negde u Ist Vilidžu, ose- tićete i tek pečenu gibanicu, ćevape s roštilja i drugo mešano meso. To do- pire iz Kafane, restorana srpske naci- onalne kuhinje. Ima već devet godina kako ga je otvorio Beograđanin Vla- dimir Ocokoljić. Došao je u Ameriku pre 27 godina zbog maminog posla, igrom slučaja tu je i ostao. Kad ga pitate o prvim danima u tuđini, kaže: „U Beogradu sam ostavio sestru, babu, dedu i nikad bolju Zvezdu . Najteže mi je palo to što 1991. nisam bio u Minhenu i u Beogradu na polufi- nalima, a i na Ramonsima u Zagrebu“. U porodici Ocokoljića nije bilo ugostitelja. Vlada je završio enterijer na Fashion Institute of Technology , gde je kasnije i predavao, tata mu je arhi- tekta, majka ekonomista… Međutim, muškarci su važili za prave domaći- ne, a žene za sjajne kuvarice. – Na našu slavu, Sv. Nikolu, dola- zile su stotine ljudi. I kada smo se pre- selili u Njujork, to je polako preraslo u događaj o kome su svi pričali. Počelo je s mojim roditeljima i njihovim go- stima, a kasnije sam ja nastavio tradi- ciju. Možete da zamislite jednoiposo- ban stan i u njemu 200 ljudi… Čekalo se u redu ispred zgrade, u ulazu… To nas je i podstaklo da otvorimo restoran. Danas u Kafani služe pite, sarme, salate i druge specijalitete koje pripre- maju po receptima Vladine bake, tet- ke, mame… Zanimljivo je da u kuhinji ne radi nijedan Srbin. – To mi olakšava posao jer onda svi kuvaju onako kako im kažem, bez sopstvenih sećanja na „bakinu kuhi- nju“ – priča Vlada. Sve što je na meniju, dobro ide, ali ipak su ćevapi najpopularniji. Na- pravili su i branč meni, dopalo se go- stima što nude i prženice, i uštipke, i komplet-lepinju, ali uvek se završava sa: „Daj 10 ćevapa!“ Dve trećine gostiju nemaju nika- kve veze sa Srbijom, niti sa Balkanom. Jednostavno, dobar glas se brzo pro- čuo, baš kao i onaj miomiris po Men-
U restoranu dominira cigla, što jeste karakteristično za Menhetn, ali ostali detalji su autentično srpski The restaurant is dominated by brickwork, which is characteristic of Manhattan, but the other details are authentically Serbian hetnu. Pre nekog vremena 53 najcenje- nija inostrana kuvara napravili su listu od 101 najboljeg restorana na svetu. Me- đu njima je i Kafana . S ovim izborom složili su se mnogi svetski mediji, Nju- zvik , Biznis insajder , Njujork tajms… – Najviše mi prijaju kritike koje do- laze od ljudi iz ugostiteljstva. Posebno sam srećan zbog lepih reči koje su na- pisali Gabrijela Hamilton, Majkl Vajt, ali i Julija Moskin iz Njujork tajmsa . U Njujorku smo, tako da stvarno dolaze razni. I uvek mi je drago kad vidim i upoznam naše ljude koji su prepo- znati u svetu kao što su to Gordana Novaković, Marina Abramović, Ni- kola Jokić, Novak Đoković… Enterijer restorana ispunjen je sta- rim fotografijama Beograda. Domini- ra i cigla, što jeste karakteristično za Menhetn, ali ostali detalji su autentič- no srpski. Mnogi komadi su se prese- lili direktno iz kuća Vladinih deda, a je- dan luster ima posebnu priču. – Rekao bih da potiče iz građan- skog miljea, jer je moj deda sa Kati- ća kod Ivanjice došao u Beograd kad mu je bilo 13 godina. Njegov art de- ko luster iz 1930. svadbeni je poklon od kuma. Tonet stolice, koje sam na- ručivao preko interneta, pravljene su u Jugoslaviji. Moj otac se pasionira- no bavi stolarijom, došao je i zajedno smo napravili čitav enterijer. Doneo je naše porodične ćilime, stare po 100 i više godina… Vlada je odrastao na muzici Ramon- sa , filmovima Skorsezea, pa kaže da su Nujork i Ist Vilidž bili logični izbori.
– Njujork se ne može lako prepri- čati. Svaki kraj je drugačiji. Ponekad pređete ulicu i ušli ste u drugi svet, drugi vek, i upravo ta različitost je ono što ga čini jedinstvenim. Tu svako ima svoje običaje, a kulture se prožimaju i prepliću. Njujork nije Peta avenija. Njujork nije Tajms skver. Ne idite na turistička mesta. Šetajte se. Pijte. Je- dite. Zaboravite na šoping. Njujork su i Bruklin i Kvins. Neka od mojih omi- ljenih mesta su Cocoron , Prune , Em- ployees Only , Ten Bells , Nublu , Bun- ker , M. Wells …
66 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator