kon tri godine mraka i mulja oni se viju na svetlost, u život, jer vremena imaju dok sunce ne zađe. Ovaj svad- beni ples smrti počinju prvo muž- jaci, koji na površini vode odbacu- ju svoje stare košuljice i pretvaraju se u prave lepotane. Nesigurnim le- tom oni ceo okoliš boje nestvarnim nijansama, a znalci kažu da u tim trenucima vazduh poprima slatkasti miris Mediterana. Ubrzo im se pri- družuju ženke i ljubavna igra poči- nje. Jedinstvena igra, s mukom do- čekana, utoliko snažnija i lepša jer će je u nekoliko sati smrt izbrisati. Nad površinom reke u letu hiljade žutih insekata, zanesenih ljubavnim žarom, dočaravaju nastanak sveta. I ništa se ne čuje sem lepeta njihovih svilenkastih krilaca. Čim obave svoj životni zadatak, nakon toliko čekanog ljubavnog sa- stanka mužjaci padaju kao pokoše- ni. Ženke žive još toliko da polože hiljade jajašaca, koja potom lagano tonu na rečno dno, u isti onaj mulj. I onda i one umiru. A kada po reci popadaju ova sićušna stvorenja na- lik na viline konjice, površina vode bude kao prekrivena majušnim be- lim cvetovima. I sve je završeno. Su- ton ovim čudesnim stvorovima sko- ro u trenu odnosi svu njihovu snagu, godinama žudno čuvanu. Latinskog imena Palingenia lon- gicauda, ovaj insekt iz porodice vo- denih cvetova, zlatnožutih krila i kru- pnih crnih očiju, ime je dobio zapravo po reci Tisi, pa je poznat kao tiski cvet. I baš on, koji je nadživeo i dino- sauruse i strogo je zaštićen u Srbiji, ali i Bernskom konvencijom, razlog je što ova reka svake godine udomi toliko biologa, romantičnih duša, ra- doznalaca. Tako je zato što nema ni- čeg sličnog kao kad Tisa procveta. Ljudi iz ovog kraja znaju koliko je njihova drevna reka jedinstvena, pa stoga organizuju manifestacije u slavu ove poslednje igre leptira. Na obale u Kanjiži, Novom Bečeju i Sen- ti sjate se svi zainteresovani i iz ča- maca ili sa kopna uživaju u ljubavnoj predstavi. Legenda kaže da se tih da- na ispunjavaju ljubavne želje, pa za- ljubljeni u reku puštaju svećice na li- ciderskim srcima. Svrate i oni kojima su se želje već ostvarile, ali bi da baš ovde proslave godišnjicu veze, braka… Nekada je cvetanje Tise bilo još snažnije jer je reka bila čistija. Priča se da je tada teško bilo videti dru- gu obalu reke, jer bi milioni insekata napravili pravi živi zid. Uz to, ove ži-
Isprva sve deluje mirno u blago letnje predvečerje, Tisa izgleda kao obična reka At first everything seems tranquil on a mild summer’s evening, with the Tisa appearing like any ordinary river
vuljke, koje su se našle i među redo- vima časopisa Nacionalna geogra- fija , svojim prisustvom govore da je voda čista i nezagađena. Ako sredinom juna svratite na Tisu, znajte da će vas ljubazni riba- ri rado provozati barkom i ispričati vam lokalne legende. A kad ste već tu, zašto ne otkri- ti šta još ova srednjovekovna reka, koja izvire na ukrajinskim Karpati- ma, na svojim obalama krije. Na sa- mom ulazu u Srbiju nalazi se jedna od najstarijih banja – Kanjiža, izvor termomineralne vode koji su u do- ba Austrougarske pastiri slučajno ot- krili. Dalje nizvodno, nadomak Be- čeja, stoji dvorac Fantast , jedna od najvećih kulturno-istorijskih građe- vina Vojvodine, zadužbina Bogdana Dunđerskog, poznatog veleposedni- ka s početka prošloga veka. A na smi- raju Tisinog puta, na njenom ušću u Dunav kod Starog Slankamena, pre- ma legendi sahranjen je hunski voj- skovođa Atila Bič Božji. Ipak, koliko god velike bile, sve ove lepote padaju u senku kad na Tisi dođe vreme za svadbeni ples smrti.
78 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator