– Slano-slatka kombinacija je- la uvezena je sa Zapada, ali su naši kuvari koristili šljivu od davnina. U doba Nemanjića jeli su se mahom divljač i jagnjetina, a priča se da su još tada dodavali šljive, mada o tome nema dovoljno preciznih podataka. Mi u Dva jelena možemo da se po- hvalimo činjenicom da je suva šlji- va rolovana u slaninici pravi hit na meniju. Naravno, svima bih prepo- ručio da za glavno jelo naruči june- će obraze u sosu od šljiva i čuvene knedle u čijem vas mekom središtu čeka slatka šljiva – kaže Miloš Vuko- vić, šef kuhinje Dva jelena , i podse- ća da naša šljiva nije samo ukusna već da je i izuzetno zdrava, što je još jedan razlog da se nađe na trpezi u bilo kom obliku.
A kad smo kod oblika i načina na koji šljiva može da se konzumira, nema sumnje, to zna svaki stanovnik Srbije, da su pekmez i rakija najbolji izbor. Kažu da su i pekmez i šljivo- vica bez premca onda kada je godi- na rodna i puna sunca, a šljiva slatka kao šećer, a oduvek je pečenje raki- je u Srbiji bio praznik za celu poro- dicu. Oko kazana se narod okupljao, pevalo se, igralo, razgovaralo u vre- me kada su srpska sela bujala od ži- vota. Šta je to tako čudesno u raki- ji objasnio je Momo Kapor, možda i najbolji hroničar srpskog mentalite- ta i poznavalac naših karaktera. Ka- ko kaže ovaj veliki pisac i slikar, „u rakiji je suština srpskog bića – naj- pre radost, zatim svečanost ukusa, zatim bes, samilost, osećanje da je
svet dobar i da su svi prijatelji ko- ji je piju“. I ta nas priča opet vraća u Dva jelena, gde služe najbolju šljivovicu. Domaćini kafane predstavljaju nam best of rakije, a jedan od najvećih poznavalaca naših pića zaljubljeno tvrdi da je šljiva kraljica voća, a šlji- vovica kraljica rakije. – Šljiva je nešto po čemu smo prepoznatljivi u celom svetu, mada je nažalost nismo zaštitili, niti se pre- ma njoj poneli onako kako ona za- služuje. Novim načinom proizvod- nje blendira se više godina, dobija posebnu punoću, postaje kremasti- ja i mirišljavija. Šljiva je oličenje ži- vota u Srbiji, jer je kroz istoriju bila sa nama. Veselila nas je uz domaćin- ske kazane, hranila nam decu pek- mezom kad nije bilo ničega na trpe- zama, naše bake pravile su kolače od suve šljive, a mi smo sebi dozvolili da se od te i takve šljive odrodimo – priča nam u restoranu Dva jelena Dejan Maslovara, vlasnik vinoteke i poznavalac rakija i vina, koji se proda- jom najboljih pića bavi decenijama. Šljivovica se lako pije, ali se teško dobija, kaže nam prva žena ovenča- na titulom viteza u Srbiji. Sonja Bro- ćeta, vitez rakije, samouvereno tvrdi da je bolje piti rakiju nego strana pi- ća jer je „voće božansko“… – Možete li da uberete krompir, pirinač ili žitarice od kojih se dobija- ju druga pića i pojedete ih? Ne mo- žete, ali zato voće možete da skinete sa grane i odmah uživate u njemu. Voćne rakije su stoga bolji izbor, ali ih je i teže napraviti, jer sve zavisi od prirode, koliko je rodna godina i ka- kav je rod. Osim toga, šljiva je jedina rakija koju ne možete da lažirate jer ne postoji ekstrakt. Zato kad kažete rakija, mislite šljivovica – objašnjava Sonja, a gostima restorana Dva jele- na , u kom možete da birate najbo- lje rakije od šljive, poručuje još jed- nu veoma važnu stvar. – Rakija se merači. Ona se pije polako, u njoj se uživa sa društvom i obavezno se ispija uz meze… Bilo da je sa užitkom ispijamo, da je deca prstićima brišu iz tegli sa pekmezom ili da je jedemo obmota- nu knedlom, šljiva je celog života sa nama. Kažu stara verovanja da ku- ću treba graditi na onom mestu gde ovo drvo dobro napreduje. Kažu i da kada se novorođenče okupa, tu vodu treba prosuti na rodnu šljivu. A ka- da na Božić pada kiša, nema sumnje, rodiće nam šljiva... Živeli!
Pekmez i šljivovica su bez premca kada je godina rodna i puna sunca, a šljiva slatka kao šećer Plum jam and plum rakija are without rival when the year is fruitful and full of sun, and plums are as sweet as sugar
82 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator