Kao klinac je zbog crtaća Piksi i Diksi znao da ostavi loptu i trkne kući da ga odgleda. Jednom su, kad se vratio na teren, drugari povikali: „Evo ga Piksi“. Po tom nadimku ga i danas poznaje ceo svet
As a kid he would sometimes leave the ball and run home to watch the cartoon Pixie and Dixie. On one occasion, he was returning to the pitch when his friends spotted him and shouted “Here's Pixie”. And to this day he is still known worldwide by that nickname
D ragan Stojković ili Piksi, kako vam je lakše i lepše. Peta Zvezdina zvezda, fud- balski doktor i japanski car... Konačno na mestu na kom je trebalo da bude odavno. Na mestu selektora fudbalske reprezentacije Srbije. Za Elevejt je ispričao kako se odlučio da u teš- kom trenutku preuzme orlove , o kulturama koje je upoznao i prijateljima koji je doveo da upoznaju na- šu državu. Pričao nam je o lepoti fudbala, uspesima i razočaranjima, o očekivanjima... – Odlučio sam da je sad taj momenat kad možda i ja treba da se žrtvujem. Možda sam mogao mnogo lepše da živim, da radim negde u inostranstvu, znate kako već trenerski posao zna da bude lep, ali sam pri- hvatio ovu odgovornost. U isto vreme osećam veliko zadovoljstvo i čast što ću predstavljati svoju zemlju. Moramo da vas pitamo – da li dobar fudba- ler može da bude i dobar selektor? – Vidite, najlakše mi je bilo da igram fudbal. To vam je tako. Imaš odgovornost da se izigraš, da se istr- čiš, to ti je i zadovoljstvo. Ako odigraš dobro, daš gol, super, ako promašiš, brzo se zaboravi, oprosti. Dola- zi neki drugi meč, neki drugi protivnik. Drugi ljudi umesto vas misle o svemu. Vaše je samo da igrate. E, ovo je nešto novo. Biti selektor je odgovornost koje se ne bojim niti mi predstavlja problem. Kroz život sam uvek išao maksimalno odgovorno, i prema fud- balu, i prema državi, i prema vojsci kada sam je slu- žio, porodici... Ovde u Srbiji su očekivanja velika, oči i svetla su uperena samo u mene, od kada se probu- dim pa sve dok ne odem na spavanje. Sve mi se me- ri, šta ću da uradim ili kažem. Ali to je motiv za me- ne da svima dokažem da Srbi znaju da igraju fudbal i da znaju da igraju dobar fudbal. Zato sam prihvatio. U Japanu i Kini ste radili sa fudbalerima različitih nacionalnosti. Sada na jednom mestu imate 30 državljana Srbije? – Da, dolazi mi 30 glava, 30 individua, sa razli- čitim mentalitetima... Treba biti dovoljno mudar i pametan da se sve to dovede u red i da se napravi zdrava ekipa koja će misliti isto, raditi isto i boriti se isto. Generalno, sa ljudima nije lako. Stotinu lju- di, stotinu ćudi. I to nije samo kod nas. Svi su takvi, u Francuskoj, Italiji, Turskoj... Postoji borba mišlje- nja, stavova... Ja verujem u uspeh, a moj posao je da njih uverim da mi veruju.
Možda će se uplašiti kada pred sobom vide idola sa terena, sada u ulozi selektora? – Nema razloga da se plaše. Ja ne tražim vojnu disciplinu, imamo veliku odgovornost jer predstav- ljamo svoju zemlju. Moramo da budemo svesni situ- acije i izazova. Dolazak u reprezentaciju nije dolazak zbog prijateljskih utakmica, familije, prijatelja... Ov- de je sve usmereno ka jednom cilju, da budemo što bolji, da ostvarimo rezultat. Cilj je odlazak na Svet- sko prvenstvo u Kataru, ne da igramo jer moramo, nego kako treba. Da igramo moderan fudbal. Ja im neću zabranjivati stvari, da recimo, koriste telefone, živimo u modernom svetu... Mene zanima ponaša- nje prema dresu, grupi i meni. Da se poštuje ono što kažem i tražim. Ne volim da govorim dva puta, već kad nešto kažem, da se to razume. Kada se ponavlja, ulazi se u dosadu i gubljenje vremena. Nosimo krst odgovornosti prema narodu koji nas gleda. Mnogo je bitno da te ljudi kada te sutra sretnu na ulici pre- poznaju i pozdrave kao pobednika, ne kao gubitnika. Sa fudbalskih možemo da pređemo na lak- še teme. Živeli ste u Francuskoj, Italiji, Ja- panu, Kini... – S obzirom na posao kojim sam se bavio, bio sam fudbaler, a sada sam trener, to je normalno, da se menjaju sredine. Veliko iskustvo u svakom sluča- ju, da imate šansu da radite ono što volite i da upo- znajte neke druge kulture, narode, običaje... To je velika satisfakcija u životu. Meni i mojoj porodici je uvek bilo lepo gde god da smo bili. Japan je specifi-
Tekst/Words: Aleksandar Pijevac Fotografije/Photography: Oliver Bunić, Profimedia.rs
Football » Fudbal | 105
Made with FlippingBook interactive PDF creator