SPORT / SPORTS
čan, tamo smo proveli prelep period života. Takođe i u Kini, divan grad Gvangdžo, moderna Kina, lepo iskustvo. O Francuskoj da ne govorimo, neodoljiva zemlja. Ali opet, kada se podvuče crta, u svojoj ze- mlji vam je uvek najlepše. Zbog ljudi, mentaliteta, kuhinje, običaja… Sportski ste ambasador Srbije. Šta su vas stranci sve pitali o našoj zemlji? – Jedna stvar mi je draga, to što sam svojim ra- dom doprineo da se o Srbiji u svetu govori na lep način. U periodu kada sam bio u Japanu dešavale su se ovde neke stvari te 1999. godine, pa je moje angažovanje u medijima išlo u tom pravcu. Da se objasni. Trudio sam se da iskoristim trenutak, da iskoristim harizmu i ime koje nosim. Sportisti jesu ambasadori svoje zemlje. Još ako su uspešni, onda je to pun pogodak. Uvek sam imao na umu da Sr- biju predstavljam na najbolji mogući način. To ću raditi do kraja. Koliko u Japanu i Kini znaju o Srbiji? – Da budemo objektivni, nisu mnogo znali. Nji- ma je Evropa mala, a da ne pričamo o Srbiji. Ali kada pričate o običajima, o tradiciji, istoriji koju imamo, onda se kod njih budi interesovanje. Što je interesantno, svi onda požele da dođu u Srbiju. Da li ja možda lepo pričam? Šalim se, ali stvarno ih privlači da dođu kod nas i da nas bolje upozna- ju. Ovaj Japanac koji je sada u mom stručnom šta- bu, uz reprezentaciju Srbije, Katšuhito Kinoši, prvi put je došao u Beograd. I čovek je oduševljen. Sve ono što sam mu pričao izgleda nije bilo dovoljno. Kaže mi da su utisci još lepši kada je video pravu Srbiju. Osećam i obavezu da čuvam svoje poreklo. Moramo da znamo odakle smo, ko smo i moramo
da branimo svetinju. To je DNK koji nosimo i ja ne mogu da budem ništa drugo nego Srbin. Šta ih najviše zanima dok su vaši gosti u Srbiji? – Mnogo toga. Istorijski smo bogata zemlja. Na prvom mestu ih zanimaju muzeji. U muzejima mo- žeš da vidiš ličnu kartu jedne zemlje, jednog naroda. Muzeji daju pravu sliku. Skadarlija je neizbežna. To je samo po sebi spomenik Beograda i Srbije. A mno- go Skadarlija u Srbiji ima, ne samo u glavnom gra- du. Sve što vide za njih je novo i ostaje im u lepom sećanju. Kalemegdan je neizbežan, sve u vezi sa isto- rijom, priča o tvrđavi, o obnavljanju Srbije... Crkve i manastiri grade pravu emotivnu svest, da shvatiš svoje poreklo. Oni u principu imaju neke predrasu- de o nama. Na primer, Amerikanci se oduševe kada dođu u Srbiju. Kuhinja ih oduševljava. I ja kada ne- kuda odem volim da probam domaću kuhinju, lokal- na jela, tako i oni u Srbiji. Lepo se osećaju, a odlaze sa još lepšim uspomenama. Na kraju ne možemo a da na pomenemo korona virus? – To je deo našeg života. Virus koji pogađa celu planetu. Nije nimalo prijatno živeti pod maskom. Ali ima i gorih stvari, na kraju krajeva. Morate da se pona- šate odgovorno. Malo je neprijatno, ali kada je zdrav- lje u pitanju, moramo da verujemo medicini. Ne sme- mo da radimo ono što mislimo, već da slušamo. Kada sam sredinom devedesetih došao u Japan, bilo mi je čudno što većina ljudi nosi maske. Kad sam ih pitao zašto ih nose, odgovorili su mi da neko ima kašalj, da je bolestan i da ne želi da zarazi druge. Znači, oni su još tada brinuli o drugima i svojoj okolini, kada mi ni- smo ni znali za maske. Ništa nije teško što se mora.
Ekipa reprezentacije Jugoslavije na SP u Francuskoj 1998, pred početak meča sa SAD The Yugoslav national team at the France ‘98 World Cup, ahead of their match against the U.S.A.
106 | Fudbal » Football
Made with FlippingBook interactive PDF creator