KULTURA / CULTURE
Da li bi bio moguć život bez njih? – O tome ne mogu ni da mi- slim, apsolutno mi život ne bi bio moguć bez tih žena, pogotovo što sam nekoliko puta imao velikih zdravstvenih problema koje sam uz njih uspeo da prebrodim. Te žene su me čuvale i očuvale. Bez njih ne bih bio to što sam, niti bih uradio šta jesam. Odrastao sam uz baku do desete godine i nauči- la me je osnovnim vrednostima. Knjigu ste posvetili su- pruzi, sa kojom ste pro- veli već pola veka. U vre- menu površnih odnosa i razvoda, to izaziva divlje- nje i vraća veru u ljubav. Imate li recept za uspe- šan brak? – Prijateljstvo je najbitnije za brak. Moja supruga je meni naj- veći prijatelj, kao i ja njoj. Naše prijateljstvo je sve veće, uz od- govornost, obavezu za toleranci- ju dvoje ljudi pod istim krovom. Ona me je nagovorila da konač- no prikupim sve pesme, koje je ona arhivirala u jednom tomu od oko tri metra raznih novina, ča- sopisa, rukopisa. Njoj sam posve- tio ovu knjigu pesama čim sam je započeo i to sam joj otkrio po završetku pisanja. Bila je prijat- no iznenađena. U pola veka na- šeg braka mi je mnogo pomaga- la u radu i moji radovi ne bi bili takvi da nije bilo njene odgovor- nosti i preciznosti.
Sve više ljudi okreće po- gled unazad, ka koreni- ma, prirodi. I vi ste na tom tragu. Mislite li da bi povratak selu mogao da nam spase duše? – Moje selo je posle Drugog svetskog rata imalo osmoletku, do pre decenije se broj žitelja pre- polovio, a sada nema nijedne ku- će koja je prazna. Mnogi unuci su se vratili za vreme pandemi- je bežeći od gradova u slobodu. Ja sam kao dete prvo živeo u se- oskoj kući, pa u kući u Šapcu, a kad sam se preselio u Beograd, u stanu sam se osećao kao u ka- vezu. Sada živim u kući gotovo na periferiji Beograda, a pose- ćujem i svoju rodnu kuću i prija- telje koji su se preselili u manje sredine. U poslednjoj deceniji, a pogotovo od početka pandemije mnogi su kupili i adaptirali stare, zapuštene seoske kuće u okolini Beograda, na primer na Kosma- ju, Avali ili u Vojvodini. Veći deo godine su tamo, vratili su se pri- rodi. Imaju čistiji vazduh, polja po kojima šetaju, svoje sadnice voća i povrća, životinje u dvori- štu, a i oslobodili su svojoj deci gradske stanove. Osvrćući se na svoj fansta- stični život, u kojem ste tako mnogo dali i nama i onima koji tek dolaze, če- ga se najradije sećate? – I u ovoj knjizi je, kao u veći- ni mojih radova, sakupljeno mno-
go delića moje biografije kao de- lića ogledala uspomena. A jednog dana će ih možda neko sastaviti. Zbog uroka nisam razmišljao ko bi to bio. Možda neko ko je tek ne-
Radni vek provodim u svojoj sobi, u koju niko ne ulazi od 10 do 15, kad radim, a unuci me ponekad prekinu kad dođu da nešto pitaju. Kad se nit prekine, svet nestane, pa morate opet da ga tražite/ I spend my working life in my own room, which no one enters from 10am to 3pm, when I'm working, but my grandchildren sometimes interrupt me when they come to ask something. The world disappears when the thread breaks, so you have to look for it again
26 | Literatura » Literature
Made with FlippingBook interactive PDF creator