Na putu
On the road
MOJA MOSKVA BY IVAN BOSILJČIĆ
me scan
Ovde sam se uverio da će lepota spasti svet Zavoleo sam Rusiju kroz priče deda Miodraga, koji je u svojim dnevnicima pisao o duševnim ljudima kojima se mora tepati, o gradu u koji se vozom ulazi satima, pa zadivljen stoji na Crvenom trgu. O gradu u kom hramovi imaju zlatne i šarene kupole... A onda sam se uverio sam i zavoleo Moskvu i Rusiju, baš kao i moj deda
P re pet godina dobio je glavnu mušku ulo- gu u TV projektu Hotel Rusija , čija je pre- mijera bila na Prvom kanalu ruske naci- onalne televizije. Tako je počela njegova intenzivna veza sa ruskom kinematogra- fijom. Nakon dva bioskopska filma, ove godine ga oče- kuju premijere televizijskih serija u kojima je dobio noseće uloge – Kazanova u Rusiji i Ruski zarobljenik , obe na Prvom kanalu. Zbog ovih snimanja je više od polovine prošle godine proveo u Moskvi i Sankt Pe- terburgu. Nada se da će i naša publika uskoro videti zašto ga nije bilo u aktuelnim TV programima u Sr- biji i na domaćim pozorišnim scenama. Ovo je nje- gova priča o Moskvi, umetnosti i ljubavi…
sam kao student gledao Si- birskog berberina čuvenog Nikite Mihalkova, video sam čitave fragmente iz dedinih dogodovština, skoro kao ci- tate njegovih priča. A onda sam pre neku godinu sve to veličanstvena, mistična U najnaseljenijem gradu u Evropi kažu da se čovek u prvi mah može osetiti usa- mljeno i maleno okružen ga- baritnim zdanjima i duhov- nim, kulturnim i istorijskim intenzitetom. Mene nije obuzela nikakva usamlje- nost, naprotiv, očarala me je činjenica da deda u svom i sam doživeo... Nesaglediva,
Tekst/Words: Ivan Bosiljčić Fotografije/Photography: iStock, privatna arhiva/private archives
dnevniku ništa nije preuveličavao, štaviše. Dok sam stajao isped Kremlja, odjednom mi je postalo jasno zašto su najveći svetski osvajači kroz vekove kidisa- li na Moskvu, ali i zašto je nikad nisu osvojili. Zaštit- nik grada je Sveti Georgije, a hodajući kroz Moskvu odjednom i na vas počne da se preliva vera i snaga Na draga mesta se ne vraćam zbog građevina, nego se vraćam ljudima i momentima koje sam imao sa nji- ma. Puškinov muzej, spomenik Fjodoru Mihajloviču, Hram Hrista Spasitelja... Svako zdanje koje prođe- te nosi ime ličnosti koje čekaju na susret sa vama. A kada živite i počnete da radite u Moskvi, onda i pre- poznajete gene velikana u svojim vršnjacima Anto- nu, Iliji, Ekaterini, Dariji, Andreju... Nasleđe koje oni da se svaka aždaja može ubiti. Ljudi koji u nama vide more
Uspomene deda Miodraga Još od ranog detinjstva moj deda Miodrag, oficir JNA, često mi je pričao o svom školovanju u Rusiji. Sa 16 godina, u toku Drugog svetskog rata, bio je u grupi mladih oficira koji su regrutovani i poslati na ruske vojne akademije. Svaki susret sa ljudima i gradovi- ma zapisivao je u svoj dnevnik i to su bile avanture obeležene velikim prijateljstvima, neverovatnim pro- stranstvima i dugim zimama... Ruskog čoveka je opi- sivao kao izuzetno lojalnog i duševnog i kao nekoga kome se mora tepati od milošte. Moskvu je pokuša- vao da mi opiše kao grad u koji se ulazi vozom ne- koliko sati, grad u kome postoji Crveni trg dugačak pola kilometra i reka koja deli ime sa tim carskim gra- dom, koja svoj tok ustupa nepreglednoj Volgi. Grad u kome hramovi imaju zlatne i šarene kupole... Kada
84 | Moskva » Moscow
Made with FlippingBook interactive PDF creator