A da Ciganlija. Oko devet sati ujutru. Stižemo na dogovoreni intervju sa Filipom Filipovićem u jedan od kafića pored Savskog je- zera. Tačno u minut dolazi kapiten vaterpolo reprezentacije Srbije. Čo- vek koji je sa saigračima u nacional- nom timu Srbije osvojio sve. Kao pravi vođa generacije koja je u Bar- seloni u julu osvojila četvrtu uzasto- pnu titulu evropskog šampiona, na prvo mesto stavlja tim. Baš onaj ko- ji je pokorio i Stari kontinent i svet. Priča nam o počecima, svom Par- tizanu, motivaciji, skromnosti kao najvećoj vrlini, Novaku Đokoviću, Beogradu i Srbiji, uzorima, uspehu… – Sada već davne 2000. godine kao 13-godišnjak sam zaigrao za Par- tizan. Kada ste dete, sanjate velike snove, tako da ne mogu da kažem da nisam sanjao da jednoga dana budem najbolji na svetu. Ali bili su to dečački snovi, daleko od realno- sti. Jedino što sam i tada, kao mali, imao zacrtano jeste da ću dati sve od sebe da dođem do cilja. Smatram da su me rad, odricanje i posveće- nost doveli do toga gde sam danas – kaže Filip. Da su svi pravi životi lepi i te ški, napisao je Ivo Andrić, a Filipo- vić je saglasan da je u blistavoj ka- rijeri imao trenutaka kada je mislio o odustajanju. – Bilo je teških trenutaka, iskre- no, ali njihovo prevazilaženje me je samo ojačalo. Da sam odustao on- da kada sam se kolebao, sve bi bilo drugačije. Imao sam dosta situaci- ja koje su me terale na razmišljanje, ali sve one su mi dali snagu za ne- ke naredne izazove. Pričajući sa čovekom u čijoj ri- znici ne postoji pehar koji nije osvo- jio, stičemo utisak da je izuzetno skroman. – Mislim da to nije stvar izbora, već ličnosti. Bez obzira na sve uspe- he, ostali smo skromni i nismo se menjali do sada. A ako nam ovako lepo ide, onda bi tek sada bio najgo- ri trenutak da se promenimo. Vaterpolisti su sve ove godine brižljivo stvarali i, što je još važnije, uspeli da sačuvaju kult reprezenta- cije. Savićevi delfini su porodica za sebe. Kod njih nema svađa ni sujete. Ego su ovi momci, iako su u klubo- vima najveće zvezde, podredili timu. – Ova reprezentacija je održala kult zahvaljujući tome što se pravi- la znaju i poštuju. Sjajno je biti kapi- intervju / interview
INTERVJU: FILIP FILIPOVIĆ, ZLATNI KAPITEN VATERPOLO REPREZENTACIJE SRBIJE INTERVIEW: FILIP FILIPOVIĆ, GOLDEN CAPTAIN OF SERBIA’S WATER POLO NATIONAL TEAM
VODA MI NIKADA NEĆE DOSADITI
Tekst / Words: Jelena Medić Fotografije / Photography: Vesna Lalić WATER WILL NEVER BORE ME
Sjajno je biti kapiten momcima koji znaju da igraju, znaju šta žele, maksimalno su motivisani i gladni dokazivanja. Mi uvek uz sebe imamo 12 saigrača, čiji pogled tražimo kada ne ide. Oni nas uveravaju da će na kraju sve biti kako treba. Mi smo odrasli zajedno, vaspitavani smo zajedno, sazreli smo, ostvarili se kao očevi. Nema nepoznanica za nas It’s great to be the captain of guys who know how to play, who know what they want, who are maximally motivated and hungry to prove themselves. We always have 12 teammates whose look we seek when it’s not going well. They reassure us that everything will end up as it should. We grew up together, were educated together, matured together and realised ourselves as fathers. There are no unknowns for us
66 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator