sma dobra, spremna za snimanje? – Nama prilagođavanje nikada nije bio problem, jednostavno, ima- mo uho i njuh za nova muzička stre- mljenja, kojih, nažalost, nema previše u poslednjih desetak godina. Teh- nološki napredak takođe poštujemo, snimamo analogno, a miksujemo di- gitalno, i to je formula koju preporu- čujem. Pesme se vežbaju pre ulaska u studio, ali uvek postoji i nekoliko tema koje se na probama započnu, a dodatno završe na samom snimanju. Džemovanje u studiju uvek prijatno iznenadi i iznedri dobre rezultate. Na ovom albumu to su Nepokolebljivost pokaži ti (uz neophodnu dozu neoz- biljnosti) , kao i Manitu VII . Da li se uopšte danas od muzi- ke može živeti u Srbiji? – Od rok muzike vrlo teško, a od alternativne rok muzike još teže. Me- đutim, scena postoji, uprkos medij- skoj indiferentnosti i maloj teritoriji na kojoj se deluje. Tu su i entuzijasti poput izdavača Mascom Records , ko- ji se potrudio da ovaj album izađe u svim dostupnim formatima, pa tako i kao dupli vinilni LP, što je danas ponovo veoma moderno. Gde je naša rok scena u odno- su na svetsku – koliko prati- mo svetske trendove i na ko- ji način? – Svetska scena – šta je to? Po- stoji UK-US monopol, koji je nekad, na rokenrol počecima, možda i bio OK, no danas, u eri interneta, kada na primer osoba iz Rumunije mo- že pratiti indonežansku scenu, to više nema smisla. Naravno da ima dobre, čak i zanimljivije rok muzi-
ke na drugim meridijanima i to je činjenica koja neće još dugo moći da se izbegava. Kako iz perspektive jednog benda s dugim stažom kao što je Disciplina proživaljva- te sunovrat muzičke i kultur- ne scene od osamdesetih nao- vamo? – Ako se pitanje odnosi na ovo, očigledno uvek trusno područje, ja- sno je zašto se to desilo – vojni su- kob i bratoubilački rat je sve pore- metio, na novim generacijama je da se nekako pokrpe i povežu, što one i čine. Što se tiče engleske scene, ona već dugo ima probleme, došlo je do zasićenja, a uvek novca gladna mu- zička industrija diktira šta će se slu- šati i biti moderno. To manje ili više takođe važi i za američku scenu, ma- da je to mnogo veća teritorija. Ame- rika je kontinent i ogromno tržište, samo sebi dovoljno, te je veća i mu- zička raznovrsnost grupa koje biti- šu na tom tlu. Mi smo tu da sve to primetimo. Kako izgleda proces nakon sni- manja albuma – koliko se pre- ispitujete, sumnjate u ono što ste uradili i kako i gde se opu- štate? – Preispitivanje kao životni kon- cept je obavezno, ali nema sumnjanja, samo čisto uživanje i odobravajuće klimanje glavom pri svakom novom preslušavanju aktuelnog albuma. Ne- ki put čujem i nešto novo i zanimljivo što u onom žaru pri snimanju i kasni- jem miksovanju nisam zapazio, pa se tome dodatno obradujem.
There was a long wait for the vinyl release of this album, so when it finally happened I felt like Geppetto at the moment of Pinocchio’s completion Dugo se čekalo na vinilno izdanje ovog albuma, tako da sam se, kad se konačno to i dogodilo, osetio poput Đepeta u trenutku finalizacije „Pinokija“
na savremenoj rok sceni? Šta novo album donosi? – Ne treba zaboraviti da je ovaj bend od svog nastanka sredinom 1981. uvek bio bez solo gitare, prepoznat- ljivog znaka rokenrol muzike, i da to nikad nije bilo viđeno ili primećeno kao nedostatak. Štaviše, većina ordi- narnih rok grupa zvuči prilično bezo- pasno u odnosu na Disciplinu . Ovaj album vidim kao još jedan savršen al- bum Discipline , čak i tvrđi u odnosu na nekoliko prethodnih, što nije čest slučaj sa dugovečnim grupama, koje znaju da posle nekog vremena izgu- be oštricu. Uvek je tu nečeg druga- čijeg i novog u odnosu na pre – iz- među ostalog, ovo je prvi album sa usnom harmonikom, koja je već ne- koliko godina sastavni deo zvučne slike Disciplin A Kitschme . Kako prilagoditi muziku no- voj publici, a kako tehnološkom napretku? Kako znate kada je pe-
| 103
Made with FlippingBook interactive PDF creator