zahvalan. Neverovatno sam srećan i ponosan. Trudio sam se, radio, dao sve od sebe! Nisam želeo da klonem. Jedino ostaje žal što nisam osvojio Pariz, ali biće vremena. Želim u 2018. da dosegnem nove visine. Filipove dobre partije poklopile su se s početkom saradnje s trene- rom Petrom Popovićem. – Pera je neverovatan motivator. Mnogo mi pomaže. Odmah smo kli- knuli, ta novosadsko-somborska ve- za je proradila u startu. Slušam ga sve šta mi priča. Pre sam imao ve- liki respekt prema igračima, a onda mi je Pera objasnio da višak pošto- vanja može samo da mi smeta. Zato sada bez straha ulazim u svaki meč. Da je uspeh u suštini kulmina- cija sitnih neuspeha, ali i da je nje- gova cena posvećenost i odlučnost, potvrdio nam je Krajinović. – Ta sedmica u kojoj sam neve- rovatno odigrao u Parizu i posle koje sam ostvario najbolji rang u karijeri i osvanuo na 33. mestu nije došla slu- čajno. U njoj su sadržani svi neuspe- si, padovi, usponi, sumnje s kojima
sam se borio svih ovih godina unazad. Zastaje, pa onda pokušava da objasni kako je izgledao njegov put do vrha. Pažljivo bira reči. – Sa 13 godina sam otišao na Aka- demiju Nika Bolitijerija na Floridi. Bio sam proglašen za jednog od najper- spektivnijih juniora sveta. Svi su mi predviđali blistavu budućnost. A on- da... Do 18. godine sam obe ruke ope- risao. Problemi s povredama nisu me zaobilazili. Taman krenem da igram, povredim se, pa moram na pauzu. Sa- niram jedno, bol se pojavi na drugom mestu. Razbolim se, dobijem mono- nukleozu, smršam. Sve se to odra- zi na psihu. Nije lako kada znate da ste u jednom trenutku kao vrlo mlad igrač trenirali s Federerom, koji vas pohvali, kaže da imate neverovatan potencijal, a onda ležite u krevetu i ne možete da radite ono što najviše volite, a to je da igrate tenis. Među- tim, vera i trud su se isplatili. Pariz je pokazatelj da sam na dobrom pu- tu i iskreno se nadam da je to samo prvo od bezbroj velikih finala koliko ću ih odigrati u budućnosti.
OBOŽAVAM SOMBOR Svaki slobodan trenutak Krajinović provodi u svom rodnom Somboru. – Obožavam taj grad, tamo sve poznajem, sve znam. Imamo jednu čardu u koju obožavam da idem s prija- teljima. Sva je u zelenilu. Kad god odemo, najpre ma- lo prošetamo, a onda sledi ručak. Hrana je izvrsna, mada da se razumemo, ja sam vrlo jednostavan što se hrane tiče. Uvek naručujem isto, supu, ribu ili me- so. Naravno, moji prijatelji stranci su oduševljeni pe- čenjem i ćevapima. I LOVE SOMBOR Krajinović spends every free moment in his native Sombor. - I love this city; I’m familiar with everything and know everyone. We have one riverside restaurant where I love to go with my friends. Everything is surrounded by greenery. Whenever we go, we first walk a little, then follow it up with lunch. The food is excellent, though it should be understood that I’m very simple when it comes to food. I always order the same – soup, fish or meat. Of course, my foreign friends are delighted with the roast meat and ćevapi kebabs.
78 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator