Nisam osetio to slavlje posle osvaja- nja titule sa njima na Kalemegdanu, ali ako bog da, ove godine hoću. Ne smem ni da kažem naglas ovo da ne bih urekao nešto. Oni prave brutal- no dobru atmosferu. Proslava posle osvajanja titule sa njima bila bi vrhu- nac karijere. Iako je as svetskog kalibra, Antić otkriva da je ključ uspeha skromnost. – Nikada nisam imao mnogo že- lja. Moja jedina, a ujedno i najveća že- lja, bila je da igram u NBA. I to sam ostvario. Nisam nešto naročito razmiš- ljao o Evroligi, o dokazivanju u njoj, pa sam, eto, tri puta bio prvak Evrope. Ka- da pogledam unazad, nikada ne raz- mišljam o tim titulama, a to su najveći uspesi koje u klupskoj košarci može- te da ostvarite. Kada se penzionišem, razmišljaću o njima. Ovog maja Beograd će biti doma- ćin završnice Evrolige. – Biće to spektakl za pamćenje. Be- ograd ima prekrasnu dvoranu u kojoj će se takmičiti najbolji timovi Evrope. Siguran sam da će ljudi doći da gleda- ju vrhunsku košarku. Stameni centar koji je igrao preko bare kaže da košarka u Evropi i Ame- rici nema dodirnih tačaka. – Nebo i zemlja. Ovo je Balkan, znate svi šta sve slušamo sa tribina. I kada ide i kada ne ide. Ljudi su tem- peramentni. U NBA je sve opušteni- je i sve je podređeno igračima. Sve je u službi košarkaša, da budu zadovolj- ni. Paze da ti slučajno ne fali dlaka sa glave. Tamo mi je porasla kosa – na- smejao se Pero i rukom dodirnuo na nulu ošišano teme. Dodao je da iz slagalice koju je do sada sastavljao ne može da izabere pu- zlu koja bi označavala klub u kojem mu je bilo najlepše, ali zna u koje gradove bi se uvek vratio – u Atinu i Atlantu. – Obožavam vodu. More, reka, je- zero, sve dolazi u obzir. U Atini mi je stan bio na 50 metara od mora. Bilo je dovoljno samo da izađem na terasu i da se smirim. Samo da gledam u plavo i zaboravim na sat. Atlanta je poseb- na priča. Tamo se okupljaju glumci, re- peri, javne ličnosti. To je perverzija od grada. Svako leto, osim prošlog, kada sam imao obaveze oko dece, idem ta- mo. Sjajan grad! Na pominjanje dece Antiću se oči zacaklile. Ljubimac delija ima trojicu sinova. – Najsrećniji trenuci mog života ve- zani su za njihova rođenja. Dolaze da me gledaju, svi osim najmlađeg. On ne bi izdržao miran celu utakmicu, hteo
Moja jedina, a ujedno i najveća želja, bila je da igram u NBA. I to sam ostvario My only desire, and also my greatest desire, was to play in the NBA. And I achieved that
bi da uđe na teren. Srednji misli da je teren moj. Kad god mu kažem: „Smiri se, ne možeš tamo?“, on odgovori: „Što, tata? Zar to nije tvoje?“ Najstariji je, da kažemo gospodin, sedi, gleda kulturno, malo gleda utakmicu, malo u telefon. Iako im je tata trostruki prvak Evro- pe, nije njihov omiljeni košarkaš. – Obožavaju Bogdana Bogdano- vića! Najmlađi stalno ide i viče: „Bog- danović!“ Ludi su za njim! Bogdanović i Antić su bili saigra- či u turskom Fenerbahčeu, zajedno su prošle sezone osvojili Evroligu. Dok je Pero zakleti zvezdaš, Bogdan je vatre- ni partizanovac. Osim košarke, Antić ima još tri strasti – tetovaže, automo- bile i mobilne telefone. Kada nije na
terenu ili u teretani na treningu, ovog gorostasa možete sresti u nekom od prestoničkih restorana. – Volim restorane, kafane. Diskote- ke ne. Volim da sednem sa odabranim društvom, malo pričamo, malo pevamo, mnogo se smejemo. Imam i omiljenu pesmu. Sinan Sakić je peva, a zove se Da se opet rodim . Volim i čašu da raz- bijem. Meraklija. Ističe da kada bi se opet rodio, ni- šta menjao ne bi. – Ma kakvi, sve bih isto. Željko Obra- dović mi je kazao: „Kako živiš, tako ćeš i da umreš.“ I uvek se držim onoga da ukoliko ti nešto škodi, menjaj odmah, a ako ne, onda radi dva puta više! To je moj moto.
56 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator