P rvim svojim filmom Čuvar plaže u zimskom periodu iz 1976. godine osvojio je najpre Berlinski filmski fe- stival, a potom i ostatak filmskog sveta. Goran Paskaljević je tokom potonjih decenija potpisao neka od nezaboravnih filmskih dela kao što su Poseban tretman, Varljivo leto 68, Vreme čuda, Tango Argentino, Bure baruta, Optimisti… filmove ko- je je radio u koprodukciji po- put Tuđe Amerike ili one ili Zemlja bogova u Indiji, što mu je donelo status jednog od naj- značajnijih am- basadora Srbije u svetu danas. Paskaljević je osnovno filmsko obrazovanje ste- kao na tada čuvenoj praškoj filmskoj školi FAMU. Za Elevejt priča kako je cepač karata u Ju- goslovenskoj kinoteci postao jedan od najznačajnijih evropskih filmskih reditelja. Kako je uopšte došlo do toga da studirate u Pragu? – U svojoj 16. godini postao sam pukim slučajem redovni posetilac Jugoslovenske kinoteke . Moj očuh, koji je tamo radio, ponudio mi je posao, da na ulazu u dvoranu kon- trolišem karte. Zauzvrat sam mo- gao da besplatno gledam filmove. U to vreme je u Kinoteci prikazivan ciklus filmova italijanskog neore- alizma. De Sikini filmovi Kradljiv- ci bicikala i Umberto D su na me- ne ostavili neizbrisiv utisak. Posle godinu dana filmskog obrazovanja u dvorani Kinoteke poželeo sam da i sam stvaram filmove, kao i da se i formalno filmski obrazujem. Odlu- čio sam se za tada najbolju filmsku školu u Evropi, FAMU. Prijemni ispit nije bio nimalo lak, ali prošao sam kroz iglene uši. Mojoj sreći nije bi- lo kraja. Akademiju sam, inače, za- vršio sa čistom desetkom i dan-da- nas sam na to ponosan. U čemu su se razlikovale stu- dije na FAMU i na FDU u to vreme? – Ne mogu da vam odgovorim precizno na to pitanje, pošto nisam predavao na FDU. Međutim, znam koje je radio u drugim produkcijama kao što su Kako je Hari po- stao drvo u Irskoj
da su u Beogradu preuzimali udžbe- nike sa FAMU i formirali nastavni program po ugledu na prašku aka- demiju. Možda je najveća vrednost studiranja u Pragu za sve nas bio sam boravak u tom predivnom gra- du, u kojem je i za vreme opresiv- nog komunizma cvetala kultura. Naši profesori su bili umetnici ko- ji su se već dokazali u svetu i koji su, pored profesure na FAMU,
čaj sa francuskim novim talasom, na primer. Kako se sećate studentskih dana u Pragu? – Bio je to verovatno jedan od najlepših perioda mog života. Ni- sam imao nikakve druge obaveze osim da se obrazujem, da učim, da gledam i stvaram školske filmove bez brige da za njih moram da obezbe- dim sredstva, i bez straha kako će ti
BILI SMO OPSEDNUTI FILMOM GORAN PASKALJEVIĆ WE WERE
OBSESSED WITH FILM
nastavili da stvaraju nove filmove. Da pomenem samo neke: Milan Kun- dera, Otokar Vavra, oskarovac El- mar Klos... Zahvaljujući FAMU, nastao je termin „praška škola“. Koje su nje- ne osobenosti? – Zajedničko svima nama koji smo završili FAMU jeste da smo u toj školi dobro naučili osnove film- skog zanata. Kasnije, u profesional- nom radu razvijali smo se svako za sebe i nismo sledili nekakav estet- ski manifest, kao što je to bio slu-
filmovi proći na tržištu. U isto vre- me, u Pragu su bile i moje starije ko- lege Goran Marković, Điđa Karano- vić, Rajko Grlić, Lordan Zafranović, Pega Popović. Družili smo se inten- zivno i skoro svakodnevno smo se uveče okupljali u kafanici Orlik na šetalistu pored Vltave, na pola puta između FAMU i studentskog doma u kojem smo stanovali. Naši razgovo- ri vodili su se uglavnom o filmu. Bili smo opsednuti filmskom umetnošću, ali nismo zaboravljali da komentariše- mo i lepotu mladih Čehinja.
64 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator