Karlos Rene Alvarado (22), Meksikanac rođen u Vašingtonu, i Čileanka Valentina Abarzua (23), rođena u Santjagu Carlos Rene Alvarado (22), a Mexican guy born in Washington DC, and Valentina Abarzu (23), a Chilean girl born in Santiago
mentalitetu smo svi na ti, pozdravljamo se srdač- no sa gotovo svim ljudima koje sretnemo na ulici, čak i kad se ne poznajemo dobro – kaže Valentina. Karlos bolje govori engleski od Valentine, a po- čeo je da sastavlja i kratke rečenice na srpskom. Va- lentina uz engleski uči sve više srpskih reči. – Naučila sam da kažem na srpskom dobro ju- tro, dobro veče, hvala, rakija, ćevapi. Ljubitelj sam povrća i voća, pa redovno idem na pijacu Zeleni ve- nac jer mi se dopadaju ambijent i šarene tezge. Je- zička barijera nije problem, lako se sporazumem sa prodavcima osmesima i prstima – kaže ona. – Volim crvenu papriku sa lukom u sočnom so- su od sirćeta, a i teleću čorbu. Naziv tog jela je me- đu prvima koje sam naučio na srpskom jeziku jer mi je neodoljiva, kao i ćevapi! Valentina najviše vo- li prebranac jer je vegetarijanka – smeje se Karlos. Lepa Čileanka tvrdi da je tek u Beogradu otkri- la koliko je odmara ritual ispijanja kafe, koji nije praktikovala u svojoj rodnoj zemlji. – Teško mi je da odaberem omiljeni kafić jer mnogi imaju prijatan ambijent i atmosferu, a za- sad mi je najlepše kad pijem kafu u kafiću Kofein – tvrdi Valentina. Sa porodicoma četuju gotovo svaki dan, pri- čaju im o Beogradu i čekaju da im dođu u posetu. – Srećna okolnost je što nas balet povezuje sa celim svetom i zapravo se nikad ne osećaš kao stra- nac, gde god da igraš. Zato se i nas dvoje u Beogra- du osećamo kao domaći ljudi sa inostranim imeni- ma. Idemo i na operske predstave, slušamo srpski etno i kafansku muziku. Beograd je sada naš dom.
zna, ali sve je ispalo lakše od očekivanog. Već pri izlasku iz autobusa koji me je dovezao do moje prve gradske stanice, Slavije, oduševila sam se kruž- nim tokom, blizu kojeg mi je bi- la adresa stanovanja. Tog da- na sam prošetala pored divne zgrade Skupštine jer sam tim putem došla do Narodnog po- zorišta zbog audicije – seća se Valentina. Uprkos pandemiji korona virusa i pauzama u nastupima, baletski igrači su na vežbama svaki dan osim nedeljom. Spre- maju predstave uz sve mere zdravstvene predostrožnosti. – Prošlo je više od godine otkako sam u Beogradu i sve mi je lepše, pogotovo od kada je i Valentina sa mnom. Lepo mi je ovde, a i dalje mi najviše smeta košava, na koju ne uspe- vam da se naviknem. Odrastao sam u Kaliforniji, gde ima mno- go sunca i malo vetra cele go-
dine, ali jedva čekam da padne sneg. I Valentina ima južnjačku krv, dolazi iz podne- blja gde nema jakih vetrova i mrazeva, pa kaže da joj naš vetar dođe kao novi trening izdržljivosti. Proleće im je zasad omiljeno beogradsko doba, jer oboje rado voze bicikl na Dunavskom keju i peša- če upoznajući grad koji je postao njihov drugi dom. – Ovde sam našao sličan životni ritam i men- talitet svom meksičkom. Drago mi je da ovde ljudi i kad ne znaju engleski ili neki drugi jezik, rado nađu način da pomognu strancima. Često vidim nežnost prema deci, a to me podseća na moje sunarodnike, koji imaju mnogo dece i višečlane porodice – priča Karlos, a Valentina takođe kaže da joj je emotivna strana Beograđana najlepša. – U srpskom mentalitetu sam prvo primetila bri- gu ljudi za najmilije i posvećenost porodici, pogoto- vo deci. Negujete tradiciju braka i snažnih porodič- nih spona. Meni se to dopada. U našem latinskom
Belgrade » Beograd | 65
Made with FlippingBook interactive PDF creator