110 godina od rođenja velikog slikara / 110 years since the birth of this great painter
nost donosi iznutra od onog što se njome dobija spolja. U godini jubileja, 110. godišnjici od rođenja velikog slikara, u njego- vu čast će biti organizovano čak pet izložbi. Jedna u Crnoj Gori, u Dvorcu Petrovića u Podgorici, jedna u BiH, u Galeriji Lubarda u Andrićgradu, a ostale u Srbiji. U spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu, Galeriji Kuće legata u Beogradu i u Galeriji Nadežde Petrović u Čačku. Međutim, kroz platna često ogro- mnih formata, kojima su na desetine manjih slika služile kao skice, publi- ka će moći da vidi samo deo njego- vog bogatog opusa. Jer, nemoguće je da se izloži sve što je stvorio od hilja- da karakterističnih prizora obojenih strašću, ali i ozbiljnim umetničkim promišljanjem. Lubardino slikarstvo je mnogoslojno i žanrovski raznovr- sno. Kreće od realizma, a završava igranjem apstrakcijom. Podjednako je bio buran i njegov život, započet u selu Ljubotinje kod Cetinja. Crnogor- ski krš zato je prepoznatljiv u njego- vim delima, a prepoznaje se i kad je kubistički razložen. „Posmatrač mo- že da se zakune da je svaki konkre- tan greben već negde video, toliko je Lubarda uverljiv“, kaže Dina Pa- vić, kustoskinja Legata Petra Lubar- de. „Prvi vizuelni pejzaž kojim je bio okružen trajno se usadio u njegovu stvaralačku memoriju.“ Realistični prizori nose svežinu i nesputanu životnu radost, čak i kad govore o danima provedenim u naci- stičkim logorima u Nemačkoj i Italiji. Kao da je sve loše Lubarda ispuštao kroz stvaralački ventil, pretvarajući emocije u jarkocrvenu boju, često do- minantnu u njegovim delima. Kao i mnogi iz njegove generaci- je, zanat je pekao u predratnom Pa- rizu. Muzeji i galerije evropske pre- stonice kulture bili su bolja škola od čuvene Akademije lepih umetnosti. U Parizu se i zarazio modernizmom, pa taj duh promena kasnije uveo i u slikarstvo posleratne Jugoslavije. Ipak, nikada nije pristao na etiketu apstraktnog slikara, smatrajući se- be večitim istraživačem. To mu je, čini se, i došlo glave – veruje se da je podlegao trovanju isparenjima au- to-lakova, kojima je eksperimentisao pred kraj života. Lubarda je smatran i državnim, „dvorskim“ umetnikom, što nije ima- lo veze sa njegovim političkim uve- renjima. Tito je, naprosto, obožavao njegove slike. Međutim, vilu na De-
Without vegetation
Bez vegetacije
Lonely rider
Usamljeni jahač
Cockfight
Borba petlova
Lament for
Lament za pesnika
the poet
VERA, GANDI I JEDAN TELEVIZOR Iako je Lubarda imao dva bra- ka, o drugom se više pričalo. Jer, ćudljiva Vera bila je za njega fa- talna. Upoznali su se u ateljeu Lubardinog kolege Mila Miluno- vića, čija je Vera bila studentki- nja, i od tada se nisu razdvajali. Osim kad je slikar, tada već član Srpske akademije nauka i umet- nosti, otputovao za Indiju na po- ziv tamošnje komisije za kul- turne veze sa inostranstvom. U Indiji ga je uoči otvaranja izložbe primio Mahatma Gandi, dok je svoje utiske Lubarda preneo su- pruzi u iscrpnim pismima, sada delu dokumentacione zbirke Ku- će legata. Pismima društvo prave umetni- kov štafelaj, njegova omiljena stolica, stilske komodice... i ono što je ostalo od slikarskog pri- bora. O navikama bračnog para, sklonog tehničkim inovacijama, priča i jedan televizor, najmo- derniji u ono vreme.
dinju mu je dodelio jer nije hteo da se bruka pred stranim delegacijama što takva veličina živi u lošim uslovi- ma. Budući bez poroda, i vilu i slike Lubarda je poklonio narodu. Legat je danas otmeno zdanje, za šta su bile potrebne godine restau- racije. U trenutku kada je grad Beo- grad preuzeo zaostavštinu poznatog slikara, kuća u Iličićevoj 1 bila je ru- ina. Ostatak od 57 narodu zavešta- nih slika i na stotine crteža teškom mukom je konzervisan, dok je veći- na netragom nestala. Ali i ta 23 dela koja danas krase zidove vile dovolj- na su za divljenje i utisak o razme- rama slikarskog genija. Postavka u Legatu je zvanično otvorena 2014. godine. U nju pro- mene unose retrospektivne izlož- be Petra Lubarde, dok povodom ak- tuelnog jubileja upražnjena mesta zauzimaju radovi iz Tarket kolekci- je. Lubardina novootkrivena bista, delo Sretena Stojanovića, dočarava mio lik slavnog slikara. Bronzom za- mrznuti Lubardin pogled traži no- ve inspiracije.
30 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator