SACHERTORTE AND WIENER SCHNITZEL SAHER TORTA I BEČKA ŠNICLA
Hotel Saher i restoran Figlmiler stoje rame uz rame sa Praterom, Hofburgom, Katedralom Svetog Stefana i ostalim kultnim tačkama na mapi Beča
#4
BEČ JE SVETU DAO… VIENNA GAVE THE WORLD ...
Hotel Sacher and Figlmüller Restaurant stand side by side with Prater Park, Hofburg, St. Stephen’s Cathedral and other cult points on the map of Vienna
Č okolada, džem, brašno, ja- ja, puter. Sastojci su obič- ni, ali ne i način na koji se sjedinjuju, koji mora biti sa- vršen. I ona čokoladna glazura mora biti sjajna, da se cakli. Ma koliko cinik u vama govorio – pa to je samo obič- na torta, saher je mnogo više od toga: kultni brend i recept star 200 godina, trenutno zaključan u sefu bečkog ho- tela Saher . Sve je počelo 1832. posle Bečkog kongresa, kada je princ Meternih, car- ski kancelar, naložio da se pripremi gozba za pamćenje i naglasio da na- ročito desert treba da bude izuzetan. Glavni kuvar se razboleo i sva odgovor- nost je bila na njegovom pomoćniku, 16-godišnjem Francu Saheru. Saher se vešto snašao iskoristivši sastojke koji su već bili u kuhinji. Kada je na banke- tu poslužena čokoladna torta sa dže- mom od kajsije i šlagom sa strane, bio je to nezapamćen uspeh, nešto novo i neočekivano na slatkoj bečkoj mapi,
koja je do tada znala samo za kreaci- je od marcipana. Četiri godine kasni- je, Francova torta je počela da se služi na dvoru. U godinama koje su usle- dile bilo je svega – od rata, koji nije bio nimalo sladak, između patiserije Demel i hotela Saher zbog vlasništva nad imenom „originalna saher torta“, do skoro 20-godišnje rasprave da li se prava torta pravi sa džemom u sredi- ni ili ispod glazure, sve dok sud nije presudio da samo hotel Saher sme da koristi naziv „originalna saher torta“. Kažu, najveći izazov je napraviti čokoladnu glazuru, koja se pravi od tri vrste čokolade, a torta se nikako ne drži u frižideru i služi se s nezasla- đenim šlagom, tradicionalno uz bečki melanž, čuvenu kafu s mlekom. U Beču ne treba propustiti ni jed- no svakodnevno jelo, koje se sprema i u mnogim srpskim kućama i kafa- nama, a u Beču ima sasvim nove di- menzije ukusa. Njeno visočanstvo – bečka šnicla!
U gradu istorije i kulture čak se i iza šnicle krije priča, koja je, kao i kod saher torte, prerasla u debatu o pore- klu. Najčešće se pominje verzija da je pohovana teleća šnicla zapravo milan- ski kotlet nastao u Italiji (poznat pod imenom costoletta Milanese), i to iz potrebe za razmetanjem. U 16. veku počelo je da se štedi, pa je zabranjeno pozlaćivanje jela, a ku- vari su, da bi ipak stvorili zlatni uti- sak, odlučili da se meso od tada, ume- sto od zlata, sija od prezli. Feldmaršal Radecki doneo je taj recept u Austri- ju, gde se meso od buta seklo na odre- ske i pohovalo, a 1900. godine steklo zvaničan naziv – bečka šnicla. Koliko je sama bečka šnicla slavna, toliko je slavan i restoran Figlmiler , gde služe bečke šnicle koje se bukvalno preli- vaju preko ivica tanjira. Saher torta i bečka šnicla su tek početak bečke gastronomske priče, a gde su štrudla s jabukama, Mocart ku- gle, kobasice…
70 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator