Moj Beč: Dragan Velikić / My Vienna: Dragan Velikić
Imati svoj kafe, u koji se dolazi decenijama, deo je svakodnevice većine Bečlija Having your own café, where you come for decades, is part of everyday life for most Viennese folk
stolova sa dve stolice ili samo sa jed- nom. Tu povremeno vode razgovore posetioci koji se sreću svakoga dana, a da se jedva poznaju. Rečenice, izgo- vorene s tako mnogo opreza i pošto- vanja prema sagovorniku, nikada nisu tek posledica rutine. U njima se otkri- va želja da se zbaci koprena samoće i teskobnosti, međutim, obziri su u Be- ču uvek jači od pobune. Imati svoj kafe, u koji se dolazi de- cenijama, deo je svakodnevice većine Bečlija. Sve slavne Bečlije imale su svo- je kafane. Verovatno je Beč jedinstven grad i po tome što postoje desetine naziva za šoljicu crnog napitka koji je stigao s turskom opsadom u 17. veku. Ipak, nije svejedno da li poručujete ka- puciner ili viner-melanž , a ukoliko se opredelite za ovo drugo, nije svejed- no da li je sa šlagom ili sa mlečnom penom. Kapućino nije isto što i fran- ciskana , iako je teško objasniti razli- ku, ali su one prisutne, makar u na- činu serviranja tako različitih, a tako istih napitaka. U Beču sam tražio tragove srp- skih književnika Vuka Stefanovića Karadžića, Dositeja Obradovića, Nje- goša, Branka Radičevića, Miloša Cr-
njanskog... Strasni čitaoci Crnjanskog pamte posvetu pesmi Mizera , „Beč. U revoluciji, 1918. Za studentesu, Idu Lo- tringer“. Sećaju se njegovih komenta- ra uz Liriku Itake . „Naselih se tada u pansionu, koji je gledao u crkvu fra- tara pijarista i jednu, devojačku, ško- lu. (Frau von Thiess. Piaristen Gasse No. 54) Na nekoliko koraka odatle bio je teatar, u Jozefštatu, i jedan mali re- storan gde su se hranili glumci i glu- mice, kad bez para ostanu – i kočijaši, dok pred pozorištem čekaju. I ja sam tu večerao. Imao sam interesantna po- znanstva i u tom restoranu. Upoznao sam jedan deo Beča, dobro.“ U Jozefštatu, osmom becirku Be- ča, i dalje postoji Piaristengase u kojoj se nalazi crkva fratara pijarista. Postoji i teatar Jozefštat . Pansiona u kojem je Crnjanski stanovao više nema, a teško je ustanoviti da li se na mestu kafane koju pominje i danas nalazi neki kafe ili restoran. Čitav taj kraj, u kojem je vi- še od pola veka živeo austrijski pisac srpskog porekla Milo Dor, jeste mesto gde se život odvija najviše po bečki. Tragova naših ljudi ima i po gro- bljima. Sent-Markser Fridhof predstav- lja jedinstveni spomenik, budući da je
76 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator