Srpske kraljice bile su poznate po tome što su na dvorovima voće same stavljale u šećerne sirupe
građanke zaključio da je slatko prote- rano iz grada negde na daleku peri- feriju. I on je, baš kao i Kapor, o tome govorio sa setom, kao što uvek govo- rimo o nečemu što pamtimo po le- pom, a što je zauvek ostalo iza nas. A običaj da se gost dočeka slat- kim i čašom ledene izvorske vode, pa tek onda kafom i domaćom raki- jicom, karakterističan je bio za gra- đanske kuće sve do sredine 20. veka. Čak su i srpske kraljice bile pozna- te po tome što su na dvorovima vo- će same stavljale u šećerne sirupe, a znale su se čak i našaliti sa važ- nim gostima iz inostranstva koji ni- su znali kako se slatko konzumira. Violeta Cvetanoska, etnolog Na- rodnog muzeja u Kraljevu, podse- ća da je kneginja Ljubica u Ljubiče- vu, dok je je knez Miloš boravio u Kragujevcu, kao „vrhovna domaći- ca“ prela, mesila i pekla hleb, kuvala slatko. A priseća se i jedne zabavne priče koja se zbila u prisustvu kra- ljice Natalije Obrenović. – U posetu je došao poznati sli- kar, koji je trebalo da uradi kraljičin portret. Kako je sam kasnije pisao, od- mah je poslužen „onim izvrsnim kom- potom što ga u Srbiji zovu slatko“, a onda su nastupile nevolje jer je čovek mislio da treba sve da pojede, od čega mu je vrlo brzo pripala muka. Kraljica se silno smejala ovom nesporazumu i sopstvenim primerom gostu poka- zala da treba uzeti tek jednu kašiči- cu – kroz smeh priča Violeta. Kako se slatko jede i šta podrazu- meva duh tradicije, objasnila nam je Marina Lukić Cvetić, istoričar umet- nosti, žena puna ljubavi prema nema- terijalnoj kulturnoj baštini, koja će slatkom u svojoj kući posvetiti mu- zej. Otvoriće za posetioce svoj sa- lon, u kojem se na istom mestu du- že od jednog veka nalazi ormar na kojem stoje tegle sa slatkim i dunje. Marina objašnjava da je običaj da se slatko gostima kao izraz duboke naklonosti i tople dobrošlice služi na poslužavniku na kojem su dve stakle- ne ćasice. U jednoj je krupno i svetlo voće, u drugoj – tamno i sitno. Tako je najbolja kombinacija dva slatka za koje Marina kaže i da su najpopular-
Pre slatkog služilo se voće u medu Prior to
nija u Srbiji – slatko od dunja u jed- noj i slatko od višanja u drugoj činiji! Pre slatkog služilo se voće u me- du, koje je iz Vizantije došlo i u srp- sku srednjovekovnu kuhinju. Otkri- ćem šećera i njegovom industrijskom proizvodnjom započeto je i kuvanje te poslastice na Mediteranu, pa su, osim Srba, počeli da ga prave Grci, Cincari, Jevreji, Makedonci i Bugari. Severna granica rasprostiranja ovog običaja su Sava i Dunav, pa se u Vojvo- dini od voća pravi kompot, a ne slat- ko. Tako je bilo sve do sredine 20. ve- ka, kada običaj spremanja i služenja slatkog voća preuzima seosko stanov- ništvo, pa se sada na selu kuva više nego u gradu. Početkom sedamdese- tih zamenile su ga bombone, a danas je kao obavezno posluženje ostala sa- mo kafa, koja se sipa u sve veće šolje. Mala umetnička dela, šoljice od naj- finijeg porcelana, sa slatkim su otiš- le u istoriju i muzeje.
serving slatko, fruit in honey was served
SLATKO OD DUNJA Potrebno je : 1 kg očišćenih dunja, 1,25 kg šećera, 400 ml vode Priprema : U činiju stavite šećer i vo- du, pa kuvajte malo ređi sirup nego za obično slatko. Ogulite i narendajte ili sitno narežite dunje, te ih odmah sta- vite u sirup. Kuvajte do željene gustine. Još vruće slatko prespite u čiste i ugre- jane tegle, zatvorite i čuvajte na hlad- nom mestu.
90 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator