To što umem da zasmejem druge ljude ne znači uvek da sam dobro raspoložen. Ne bih mogao ni da radim ako mi to ne pričinjava zadovoljstvo. Zato uopšte ne počinjem posao ako nisam siguran da će me ispuniti
Just because I’m capable of making other people laugh, that doesn’t always mean I’m in a good mood. I wouldn’t even be able to work if that didn’t bring me satisfaction. That’s why I don’t even start a job if I’m not sure it will fulfil me
Kakvi su vaši poslovni planovi? – S rediteljem Vasilijem Nikitovićem sam na- pisao dva filmska scenarija i konkurisali smo na domaćim konkursima za finansije, pa je jedan od tih projekata podržan određenim sredstvima. U tom projektu potpisaću se kao scenarista, pro- ducent i reditelj, ako plan bude uspeo. Ideje mi nikad nisu bile u deficitu, kad bih i deset od- sto realizovao, bio bi uspeh. Ideje su najvažije za umetnika, a na volji, koje mi ponekad manj- ka, može da se poradi. Uprkos kinematografskoj i serijskoj hi- perprodukciji poslednjih godina u Srbi- ji, ipak vas nema u podelama, kao ni u po- zorištu? – Ne bih da radim bilo šta u tim produkcijama, već sam mnogo toga uradio. Povreda kičme pre ne- koliko godina zbog diskus hernije me još sprečava da igram u teatru, mojoj najvećoj glumačkoj ljubavi. Još sam na svakodnevnoj terapiji zbog bolova u kič- mi i disciplinovan sam. Opet biste birali glumu? – To je viša sila, ne može tu mnogo da se menja izbor. Druga opcija bila bi mi sport, ali nije mi sport- ska karijera neostvaren san. Igrao sam fudbal, stoni tenis, tenis, a stigao sam do bilijara, koji igram u brv- nari-vikendici na Zlatiboru. Najdraže mi je da igram sam sa sobom jer uvek pobedim. Imate li žal za inostranom glumačkom ka- rijerom? – Nikad nisam to imao jer bih bio ograničen iz- borom uloga zbog svog maternjeg jezika. Sigurno ne bih, na primer, mogao da glumim nekog Engleza, a nije me zanimalo da igram opasne tipove s druge strane zakona. Podjednako kao za glumu i muzički ste ta- lentovani. Imate li nove muzičke želje i planove? – Na zemunskoj gardoškoj sceni su Džiberi ima- li poslednji koncert u 2012. godini, a pošto živim u komšiluku, na tom koncertu sam nastupio u pidža- mi i papučama. Nakupilo se novih pesama, ako bude zdravlja, verujem da ću opet biti i muzičar. U trećoj varijanti ćemo imati i treći naziv za grupu. Koju muziku najradije slušate? – Na kasetofonu naizmenično biram između 2.000 kaseta sa različitim žanrovima. Najčešće slušam kla- siku, a i rok i bluz iz mladalačkih dana. U divnoj pri- rodi s njenim zvucima je grehota slušati i muziku, zato mi najviše prija uveče. Često ste u vikendici na Zlatiboru? – Moja supruga Branka Pujić, glumica i redov- ni profesor glume na FDU, najčešće mi pravi druš- tvo u našoj vikendici. Poslednjih godina sam tamo kad god nemam poslovnih obaveza, a 2020. sam veći deo vremena bio tamo za vreme pandemije. To
mi je humanija varijanta života, vrlo sam se prila- godio životu u prirodi. Gde ste suprugu prvi put videli na sceni i koliko scenski život utiče na porodični? – Branku sam prvi put video u hodniku Fakulte- ta dramskih umetnosti kad smo bili studenti, a posle sam je video kad glumi. Gluma je svakako usrećila naš život. Hvala glumi! Retko i kratko u svakodnevici pri- čamo o poslu, prećutno je to tabu. Pohvalim supru- gu i ćerku kad ih gledam u nekoj ulozi, njih dve sada rade više od mene. Radili smo već zajedno, i sada u Švindlerima smo imali mnogo zajedničkih scena o kojima se dogovaramo.
Živim u Zemunu, volim Zemun, on ima atmosferu varoši iz starijih vremena I live in Zemun, I love it, it has the atmosphere of a market town from bygone times
Da li strepite kad ćerku Anđelu gledate na sceni? – Gledati nju mi je čista radost, još od dana kad sam se uverio da ima dara za glumu, da je rođena za to i da može samostalno kroz život. Šta vam izmami radost i osmeh? Poznat ste kao vrlo duhovit čovek... – Moja porodica mi je najveća sreća i radost. Ali i deca i životinje jer su neiskvarene i čiste duše. Naža- lost, retka je pojava danas da se ljudi sreću bez inte- resa. To što umem da zasmejem druge ljude ne zna- či uvek da sam dobro raspoložen. Ne bih mogao ni da radim ako mi to ne pričinjava zadovoljstvo. Zato uopšte ne počinjem posao ako nisam siguran da će me pozitivno ispuniti. Kako najčešće provodite slobodno vreme? – Pratim polufinale i finale svetskog mastera u bilijaru na TV. Igram sam sa sobom u vikendici na Zlatiboru. Zašto je Zemun u svim vašim pričama je- dan od likova? – Živim u njemu, ima atmosferu varoši iz starijih vremena. Ja sam, izgleda, čovek iz 19. veka, više bi mi prijalo to doba. Možda sam u nekom prošlom ži- votu, ako ih ima, tada već živeo. Istu zemlju bih iza- brao da se u njoj rodim, ali ne u sadašnjem vremenu.
Interview » Intervju | 19
Made with FlippingBook interactive PDF creator