umetnosti, odsek kostimografije, a di- plomirao sam na odseku scenografije. Kojim redosledom biste se pred- stavili: scenograf, kostimograf, arhitekta... – Primenjeni sam umetnik. Bavim se vizuelnim, likovnim kreiranjem po- zorišne predstave, a na to se nado- vezuje i nadgrađuje rad pisca, kom- pozitora, koreografa... Kao inženjer arhitekture, projektovao sam enteri- jere za jednu firmu. Nekoliko godina kasnije video sam to svoje rešenje u jednoj robnoj kući u Srbiji. Kako mirite svoj umetnički in- tegritet sa željama drugih au- tora u teatarskom timu? – Nisam konfliktan. Imam argu- mente za svoju ideju, znam šta mi je cilj, imam izraženu intuiciju i ideju i nastojim da se uklopim u mozaik tim- skog rada s piscem, rediteljem i teh- ničkim mogućnostima. U pozorištu se samo tako može raditi. Gde ste stavili prvi scenograf- ski potpis? – To je bila scenografija predstave Nikad se ne zna pisca Bernarda Šoa u režiji Ljubiše Ristića za zrenjanin- sko Narodno pozorište 1973. godine. Odmah sam znao da je scenografija pravi posao za mene. Kad počinje scenografski posao u jednom teatarskom projektu? – Uvek prvo pročitam tekst koma- da koji se postavlja na scenu razmiš- ljajući o vizuelizaciji prostora i liko- va. Pričam s rediteljem i ako postoji mogućnost, rado svoje ideje i zami- sli podelim s piscem, kompozitorom, koreografom... Ti kreativni razgovo- ri vode do definitivnog oblikovanja vizuelnog dela predstave, koje zatim obavljam samostalno. Obilazim radi- onice i nadgledam rad na realizaciji dekora i kostima. Ne libim se, ako je potrebno, da nešto i naslikam. Završ- nica je montaža dekora na sceni uz postavku svetla, u čemu timski uče- stvujem. Od koga ste najviše učili zanat? – Od scenografa i kostimografa Duška Ristića, mog profesora kosti- mografije, mnogo sam učio. A najvi- še sam naučio gledajući predstave. Čudim se studentima scenografije i kostimografije koji retko idu u teatar. Bez toga, teško je naći se i snaći u te- atarskom poslu. Koji su savremeni scenografski postulati na sceni pozorišta? – Posao mi je skopčan s improvi- zacijom i uslovnostima. Senzibilitet današnjeg gledaoca je sve svedeni-
ji. Vraća se vreme engleske renesan- se, kad nisu postojali kostimi i sce- nografija, nego se igralo u odeći tog doba i na pozornici bez scenografi- je. Od vizuelnog se sve manje oče- kuje i zahteva. Šta vam je sada najizazovni- je u poslu? – Pokret dekora gotovo kao deo koreografije mi je uvek bio privlačan. Barok mi je najzanimljiviji i najinspi- rativniji period, iako ga se najviše bo- jim jer ima previše svega. Uvek sam uz povuci–potegni uspevao da ostva- rim svoje profesionalne želje i nađem radost u svakom poslu, čak i kad je nema od starta. Čime se najviše ponosite iz svog opusa? – Nisam ekstravagantan, niti mi se ukus mnogo razlikuje od ukusa gleda- laca. Priznanja i veliki broj izvođenja komada su mi kriterijumi za uspeh. Pored ostalih, uživao sam radeći sce- nografiju za predstavu Otelo , Bure Ba- ruta , Pozorišne iluzije u JDP-u, neke festivalske predstave, u Ljubljanskom pozorištu nekoliko projekata... A i u Zagrebu, Sarajevu, Skoplju, Antver- penu, Diseldorfu, Sofiji... Da li vas glumci inspirišu za kostime? – Inspiriše me za kostim lik ko- ji glumac tumači, a ne glumac lično. Retko se desi da glumac mnogo dru- gačije vidi i doživljava lik od kostimo- grafa. Ponekad su neke glumice zah- tevne za određene stvari, ali nađemo kompromis. Ne ispunjavam apriori že- lje da na scenskom kostimu nekome produbim dekolte, zategnem struk, napravim umetak za kosu... Imate li neispunjenih profesi- onalnih želja? – Voleo bih da se nađem pred teš- ko rešivim zadatkom, inspirišu me komplikovani projekti. Na primer, ne- ki zadatak za Šekspirov komad San letnje noći , smešten u antičko doba, pisan renesansnim perom, a da se ra- di kao baletska predstava, s neokla- sičnom koreografijom. I da se igra na muzički miks od Griga do Pink Flojda . Imao sam takva iskustva i že- leo bih tu vrstu projekata. Koja vam se tuđa scenografija u teatru dopala? – U Njujorku sam video mono- dramu o Sari Kejn u izvođenju fran- cuske glumice Izabel Iper. Imala je sveden kostim i praznu scenu bez sce- nografije. Od brojnih predstava koje sam video najviše mi se dopala ova, praktično bez dekora i kostima. Na-
44 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator