Tekst / Words: Nataša Gološin Fotografije / Photography: iStock
Zbog antropološke galerije zvane metro Ruskinje sa šubarama, divno upa- lih obraza i plavih očiju, Japanci s maskama kao hirurzi, Meksikanke s crnim kovrdžama, Jevreji sa šeši- rićima, Afroamerikanci s kapuljača- ma… I tako, pričaju na otprilike 44 jezika (zapravo na 800!), pa je razu- mljivo što Amerika i zvanično ne- ma zvanični jezik. Svašta se dešava u metrou, budući da se u proseku Njujorčani voze 40 minuta dnevno do posla, to vreme se mora nekako iskoristiti. Šminkaju se, spavaju, be- skonačno pričaju mobilnim, igraju onu igricu sa dijamantima na ajfo- nima, čitaju uporedne analize kek- sa u časopisima o zdravoj ishrani, ili – Bibliju. Dođu i oni što pevaju, pa posle traže bakšiš, ali lepo su vas- pitani, rukuju se s putnicima i daju hajfajv , izvinjavaju ako se nekom nije dopalo pevanje. A pevaju, na primer, Stand by me i slično. Kako da se ne- kom ne dopadne? Posle sam čula da metro-pevači moraju da prođu kroz rigoroznu audiciju da bi pevali u me- trou i da su neki od njih nastupali i u Karnegi holu. A da, još nešto div- no u vezi s metroom u Njujorku je- ste da radi 0–24 365 (ili 366) dana u godini... (Baš kao i Apple store na Pe- toj aveniji, koji je bio zatvoren samo na dva dana zbog uragana Sendi.) Zato što u tih nekoliko ulica na Brodveju ima 40 pozorišta Velikih. I još mnogo malih, koja se zovu off-Brodvej. I još mnogo još manjih, koja se zovu off-off-Brodvej. I još nekih mikropozorišta u koja se ulazi direktno s ulice preko strmih stepenica, i ni hodnik nemaju. Sve u svemu, ima više od 400 pozori- šta. I onda, u velikim teatrima neki ljudi sa po minimum pet talenata – igraju, pevaju, skaču, glume, svira- ju, voze trotinet i dosta toga simul- tano – i sve uživo i još i perfektno. Plaćeni su 1.422 dolara nedeljno, ali ja bih im dala mnogo više.
NJUJORK
| 49
Made with FlippingBook interactive PDF creator