smo danas nazvali politikom. U tom iskušenju, Milica je plati- la još jednom, najveću cenu koju jed- na žena može da plati. Poslala je svo- ju najmlađu ćerku Oliveru u harem sultana Bajazita. Istoričari vele da je dugo plakala pre no što ju je isprati- la u Edirne (Jedrene), čime je faktič- ki priznala vazalni položaj srpske dr- žave. Mudra, kakva je bila, spasavala je šta se dalo spasti: od sultana je iz- molila da se iz Prištine prebace po- smrtni ostaci kneza Lazara u manastir Ravanicu, njegovu zadužbinu, čime je htela da učvrsti veru pradedova u zemlji pod tuđinskom dominacijom. Olivera je postala jedna od četi- ri Bajazitove zakonite žene, vrlo le- pa i mlada, ali i veoma obrazovana. Osim srpskog, znala je i grčki, bila je pismena i aristokratski odgojena, pa je svim tim atributima osvojila mu- ževljevo srce. Prefinjeno vaspitanje dala joj je mati Milica, iskreno sklo- na umetnosti. Istinsku duhovnost kneginja je dokazala i kada je za zeta Bajazita imala neobičnu molbu. – Ponudio joj je da bira šta god hoće, misleći da će izabrati neku ma- terijalnu vrednost – primećuje Mo- ravčević. Umesto zlata i srebra, svile i kadife, Milica se odlučila za trošne kosti Svete Petke. Prenos moštiju sve- titeljke iz Vidina u Kruševac za Mili- cu je bio zalog duhovnog spasa srp- skog naroda. Doduše, isprva je kneginja od Ba- jazita nameravala da traži da joj ne- što kaže i o sudbini poturčene kće- ri Dragane, udate za sina bugarskog cara Jovana Šišmana, ali se u posled- njem trenutku predomislila. – Nije htela da sultan pomisli ka- ko preteruje s molbama u vezi sa svo- jom decom, budući da joj je glavna misija bila da Bajazita uveri u vernost svog sina Stefana – kaže Moravčević. A Stefana je Bajazit već namera- vao da pogubi. Kneginji se moraju odati i vojne počasti. Uspela je da uz tursku pomoć otera Ugare sa severne granice, na- trag u Panoniju. Vladala je muževno, autokratski, kao i drugi feudalni vla- dari tog doba širom Evrope. Morav- ski deo Srbije pod njenom upravom bio je bogatiji od ostalih delova tad već raspalog srpskog carstva koje je omeđio car Dušan (1308–1355). Žite- lji okrenuti poljoprivredi trpeli su sve veći pritisak turskih osvajača. Kako im je uspevalo da plate danak u srebru i zlatu i da u turske vojne pohode ša-
Deo zida u manastiru Ravanica
lju svoje ratnike po sultanovoj nared- bi, teško je zamisliti, jer nije bilo kuće bez na Kosovu stradalih muškaraca. Čim je sin Stefan stasao da preuz- me tron, knegija se zamonašila i po- vukla u Ravanicu, što je bilo u skladu s običajima tadašnje aristokratije. Ali malo je njih iz dana monaštva ostavilo književna dela takvih dometa. Posve- ćenost svom rodu i veri, ova nevero- vatna žena iskazivala je i izgradnjom i darivanjem manastira. – Pouzdano se zna da je podigla manastir Ljubostinju blizu Kruševca, u kome je i sahranjena, a i da je boga- to darivala Ravanicu, kao i Hilandar na Svetoj gori – navodi Moravčević. Bez sumnje je često darivala i mnoge druge crkve i manastire po
Moravskoj Srbiji, kojom je vladala od Kosovskog boja do punoletstva svog prvenca, despota Stefana Visokog, za- služnog za kasniji prenos moštiju Sve- te Petke iz Kruševca u Beograd, ali i za čuvenu pesmu u prozi Slovo ljub- ve ( Reč o ljubavi ), verovatno posveće- nu bratu Vuku, s kim je bio u sukobu. Deo svog života Milica je posvetila i mirenju zavađenih sinova. Ali kneginja je ostala zapamće- na kao najvoljenija prvenstveno sto- ga što je preuzela kormilo države u najtežim vremenima. Umrla je 1405, u Ljubostinji. Posthumno je proglaše- na sveticom, pa sad, po pravoslavnoj dogmi, sedi sa Hristove desne stra- ne, zajedno sa mužem, Svetim ca- rem Lazarom.
Part of the wall in Ravanica Monastery
86 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator