- /
F oto-projekat koji radim s predstavom Olimp redi- telja Jana Fabra odveo me je i do Njujorka. Bio mi je cilj da ga osetim, da prođem bez ikakvih vodi- ča, bez planova i smernica. Prosto me je zanimalo da osetim tu drugu stranu. Svaki dan sam izlazila na ulicu i pokušavala da iz svog ugla osetim šta je to drugačije u tom gradu. Htela sam da fotografišem od ujutro do sedam uveče, a da posle samo sedim i posmatram grad. Najzani- mljivije su mi bile zgrade koje predstavljaju neku vrstu fas- cinacije. Izgledale su veoma hladno i pomalo zastrašujuće, ali se, kada izađe sunce, pretvore u refleksiju svetla. Kao u pozorištu. Fascinantna igra svetla koje se poigravalo s lju- dima na ulici. A oni – zatvoreni, svako priča svoju priču, za- robljen u svom svetu. To je, ipak, grad koji nudi ogromne mogućnosti, ali može i da te proguta. Njujork sam doživela, zapravo, kao dva grada – gornji i donji. Gornji život koji se odigrava oko nas, ali i onaj dru- gi, u podzemnoj železnici, koja mi je bila najinteresantnija kao grad i život za sebe. To sam mogla da gledam samo na filmovima, sve je dozvoljeno, niko ne obraća pažnju. Mogla sam da slikam koga sam htela, navikli su na prisutnost fo- to-aparata. A možda je, ipak, najveći utisak ostavio Tajms skver na kojem sam se srela sa punim dometom današ- njeg vremena i kulture. Bila sam okružena ekranima, ljudi- ma kojima je bilo važnije da se slikaju nego da budu prisut- ni. Ti ekrani oko i iznad mene izazvali su neku vrstu tuge u meni. Zapravo sam se osetila kao da sam upala u neku video-igricu. Nalazila sam se u centru sveta, usred kolek- tivne nesvesnosti. A opet, otvorenost ljudi za komunikaciju i za strance me je svuda pratila. Ulazila sam gde sam htela i svuda bila dobrodošla. Grad mi se davao kao ogromna pozorišna sce- na na kojoj se život odigrava i predstava traje 24 sata. Iza svakog ugla čekao je neki kadar, slobodan da ga zabeležiš, a ja sam imala privilegiju da baš to i učinim – za Njujorča- ne nevidljiva, crtajući granice između svetla i tame, tražeći dijagonale i paralele senki grada, dokumentujući bezbroj- ne priče večitih, sporednih likova... Na trenutak sam posta- la prava Njujorčanka – nevidljiva... Tekst i foto / Words & images: Jelena Janković
Nedavno sam putovala u Njujork s predstavom “Olimp” koja je odigrana i na ovogodišnjem Bitefu. Iskoristila sam te čarobne dane da probam da uhvatim senke i svetla grada
42 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator