Š ira javnost za čoveka rođenog pre 47 godina u Banatskom Brestovcu ču- la je pre više od deset godina kada je postao prvi neamerički član stručnog štaba jednog NBA tima. Tog trenutka postao je prvi neamerički trener koji je osvojio NBA ligu (kao asistent), pa prvi neamerički trener koji se našao na Ol-star utakmici, a onda i prvi neamerički trener koji je postao šef stručnog štaba jednog NBA tima, jer Igor Kokoškov od prošle godine vodi Finiks Sanse. Prethodno je osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu s reprezentacijom Slo- venije. U finalu je te 2016. savladao svoju Sr- biju predvođenu Aleksandrom Đorđevićem, što mu je teško palo. U vreme kad razgovaramo, Finiksu baš ne ide najbolje. Imali su samo četiri pobede i bili poslednji na Zapadu, pa je odatle počela priča… – Nije najbolji skor i nije impresivan start, ali... Dobro razumem i sa više strana uspevam da sagledam situaciju. Moj tim je miks mla- dih igrača koji tek treba da stasavaju. Imam tri rukija u ekipi. Nismo još ni blizu onoga što smo očekivali, ali predstoji nam vreme sazre- vanja. Igramo stalno, ritam je veoma brz, tako da nemamo mnogo vremena da razmišljamo o onome što je bilo. Samo o onome što će biti. Na konstataciju da zbog njega, ali i osta- lih naših košarkaša u NBA, Srbija ne spava, Kokoškov se smeje… – Hvala vam! Čujem da se NBA baš prati, hvala što pratite i moj Finiks. Mislim da ima- mo zbog čega svi da budemo ponosni. Zamolili smo ga da vrati film 20 godina unazad. Impresivni CV možda ne bi bio uop- šte toliko impresivan da se životne okolnosti nisu postarale za to. Iza aktuelne priče Igo- ra Kokoškova krije se životna priča mladića u uniformi JNA, kome se zbog saobraćajne nesreće, dok se rušila zemlja, srušio san da postane košarkaš. – Plan mi je bio da završim vojsku, da se vratim kući, upišem Fakultet za sport i fizič- ku kulturu i nastavim da se bavim sportom. Ali... Život se postarao da se to ne desi. Taj sunčani prolećni dan mi je potpuno okrenuo život. Ležao sam u vojnoj bolnici sa povređe- nim stopalom. Morao sam da sačekam da za- vršim vojni rok, pa da se opet lečim u Beogra- du, opet idem na operacije. Bio je to težak momenat za nekoga ko je sa 18 godina postao svestan da nikada neće profesionalno moći da se bavi košarkom. Me- đutim, kako to obično biva, kad život zatvori jedna vrata, otvori prozor. U njegovom sluča- ju prozor u daleku Ameriku… – Pre 26 godina sam prvi put otišao u Ame- riku. Nikada mi nije padalo na pamet da osta- nem tamo. Bio sam željan znanja, a Amerika je u to vreme bila nepoznanica. Radio sam sa juniorima Partizana i reprezentacije Jugosla- vije i uopšte nisam imao ambiciju da se oku-
šam u NBA. A ipak, prvi posao dobio je 1999. kao asi- stent u Misuriju. Tada je počela misija u NBA koja traje i dalje. – U to vreme bilo bi zaista preambicio- zno da razmišljam kako bih jednog dana mo- gao da budem prvi trener NBA tima. Ali život me je nekako vodio ka tome. Nemam drugo objašnjenje. Imao sam dobar tajming u sve- mu, bio na pravom mestu u pravo vreme. Ma- da, da se razumemo, ne bih bio nezadovoljan i da nisam postao sve ovo što jesam. Ali po- što se sve desilo, onda je ovo čast, izazov za mene. Nemam vremena da mislim o onome što je prošlo. Misliću kad se celo ovo puteše- stvije završi. DOBRI I LOŠI LJUDI – Znam odakle potičem i poštujem sve što ima ve- ze sa Srbijom. Ali moja žena je Amerikanka, tako da poštujem i sve što ima veze za ovu zemlju. Moj deda Veljko je govorio da postoje dobri i loši lju- di. Ja sam imao tu sreću da budem u društvu do- brih. Imam prijatelje iz celog sveta i jako sam sre- ćan zbog toga – kaže Kokoškov kojem, naravno, iz Srbije najviše nedostaju porodica i prijatelji. GOOD AND BAD PEOPLE “I know where I come from and I respect everything that’s connected to Serbia. But my wife is American, so I also respect everything that’s connected to this country. My grandfa- ther Veljko said that there are good and bad people. I’ve been fortunate enough to be in the company of good ones. I have friends from all over the world and I’m very happy about that,” says Kokoškov, who naturally most miss- es his family and friends from Serbia. A putešestvije je tek počelo, pa će Kokoš- kov pričekati sa rekapitulacijom. To, međutim, ne znači da već sada ne zna šta mu je krajnji cilj u najjačoj ligi na svetu. – Želim da nešto konkretno ostane iza me- ne. Da me se ljudi sete po pozitivnim i dobrim stvarima. Ništa ne traje večno, pa neće ni mo- ja karijera ovde. Imao sam sreće da dobijem ovu priliku da budem prvi trener NBA tima, sada moram da budem dovoljno pametan da taj posao zadržim. Osim u klupskoj košarci, Kokoškov je po- stigao veliki uspeh i u onoj reprezentativnoj. Sa Slovencima je 2016. osvojio zlato na Evrop- skom prvenstvu pobedivši Srbiju u finalu. – I tu je tajming ponovo bio dobar. Dosta kockica se složilo. Pobedili smo Srbiju, a ja moram još jednom da istaknem da je meni bi- la čast i privilegija da u finalu igram protiv ti- ma Aleksandra Đorđevića. Pobeda u Istanbu- lu zauvek će imati posebno mesto u mom srcu – zaključio je Igor Kokoškov.
Iza uspeha prvog NBA trenera rođenog van američkog tla krije se životna priča mladića u uniformi JNA, kom se zbog saobraćajne nesreće, dok se rušila zemlja,
srušio san da postane košarkaš
Behind the success of the rst NBA head coach not born on U.S. Soil lurks the story of a youngster in a Yugoslav People’s
Army uniform whose dream of becoming a professional
basketball player collapsed, just as the country was collapsing, due to a motor accident
| 49
Made with FlippingBook interactive PDF creator