ili okončanje vojne obaveze, veridba, venčanje, upis i diplomiranje na fakul- tetu, vojni uspeh, prestanak rata, razni državni i nacionalni uspesi (literarni, kulturni, filmski, sportski i slično). Sva- kako, muštuluk može biti personalna, familijarna, timska, lokalna i nacional- na i državna radost. Postoje očekivani muštuluci, koji izvesno donose rezul- tat, i oni koji su potpuno iznenađenje. Na ovakvoj skali posebnih i retko ve- ličanstvenih trenutaka svakog poje- dinca skoro da nema osobe koja nije za svog života, počev od običnog čo- veka, pa do krunisanih glava, dariva- la za neku radosnu vest. Iako spontan, svaki muštuluk je autentičan i poseban, taman onoliko koliko su i ljudski karakteri različiti. U svakoj sredini, posebno u selima udalje- nim od saobraćajnih i drugih komuni- kacija, muštuluk je imao svoja lokalna pravila i posebnosti, počev od saopšta- vanja poruka do izbora dara i načina darovanja. Kod uobičajenih radosti za koje je izvesno da će se dogoditi – rođe- nje deteta, veridbe, venčanja, kumstva i slično, u selima i porodicama unapred se dogovara ko ide po muštuluk i kako se traži. Navešćemo nekoliko karakte- rističnih fraza kojima su se muštulug- džije obraćale onima kojima saopšta- vaju vest – imal muštuluk; radosnu ti vest donosim; neka telali udare u ta- lambase, za radosnu vest dolazim po muštuluk; radosnoj i od danas srećnoj majci, za muštuluk dolazim; stiže sre- ćan glas za muštuluk; prva sam mušte- rija za muštuluk… U narodu se i danas pamte i pominju izrazi – da uhvatim muštuluk; idem pokupiti muštuluk; tr- čim majci za muštuluk; žure deca da ugrabe muštuluk; o muštuluk pošao. Sam čin saopštavanja radosne ve- sti najčešće se dešavao na kapiji, ređe u samoj kući. Muštulugdžija na kuć- nom pragu traži domaćina. U sluča- ju njegove odsutnosti, informacija se prosleđuje nekom drugom članu fa- milije ili se čeka povratak domaćina. Ono čime se muštulugdžija u takvim slučajevima rukovodio jeste procena
kome je poruka upućena: domaćinu, njegovoj ženi ili nekom drugom čla- nu domaćinstva. Ako je muštuluk spomenik vese- lju, radosti zbog novog života, novog početka, kako sve to može funkcioni- sati bez učešća dece? Dečji muštuluk doprinosi atmosferi veselja i utiče na emocije koje pospešuju nivo radosti i lepotu trenutka. U svojim najlepšim iz- danjima, obučena u odeću koja se ču- vala za retke prilike veselja, nesvesno omamljena, uzbuđena, prepuna očeki- vanja, radoznala kako samo deca mo- gu biti u takvim prilikama, izgovaraju – malopre dolete jedna ptica i reče nam radosnu vest; čusmo zvono izdaleka da je taj i taj... U vreme kada je poštar obilazio sela, deca su znala gde ga tre- ba sačekati, da mu „preotmu“ poneku radosnu vest. Na seoskom području, u vremenima bez saobraćajnih i dru- gih veza, poštari, šumari i učitelji bi- li su redovne mušterije za muštuluk, jer su prvi dolazili do radosnih infor- macija. Mnoge muštulugdžije su po- stali kumovi, pobratimi, zetovi, veli- ki prijatelji. Običaji koji prate muštuluk naj- više se razlikuju kod svadbenih vese-
lja. Uostalom, ne postoje dve identične svadbe, pa samim tim ni muštuluci ne mogu biti isti. Muštulugdžije su, peši- ce ili jašući na konjima, uzimali vred- ne poklone donoseći radosne vesti: za veridbe, venčanja u crkvi ili opštini, za dolazak svatova u kuću mlade, za po- vratak i dolazak neveste. U nekim ta- mnavskim selima i danas se organizu- ju trke muštulugdžija na konjima. Vuk Karadžić je zabeležio: „Prije svatova dođu muštulugdžije na muštuluk i iz- bace po nekolike puške i kažu da idu svatovi i vode đevojku. Muštulugdžija- ma treba dati muštuluk: po lijepu ma- ramu ili po košulju“. U ređim slučajevima, muštuluk može imati snažnu dramaturšku di- menziju, jer indikuje jaka uzbuđenja i potres duše. U suočavanju sa emo- cijom koju jedino poznaje majčinsko srce, dešavale su se tragične posledi- ce: bez kapaciteta da prihvati svu ko- ličinu ekstremne emocije, naglu pro- menu i napor, srce je znalo otkazati. To je zabeleženo u epskoj narodnoj pe- smi Ropstvo Janković Stojana i dru- gim poetsko-proznim delima. U sva- kom selu, sa identičnim karakterom i mentalitetom, gde se svi dobro znaju, o tome se vodilo računa, pa se izbega- valo uzimanje muštuluka od roditelja koji su podložni stresu. Dakle, muštu- luk je imao i skrivenu tragiku, kontrast emocija, od radosti do prevelike tuge. Kod muštuluka, gde je vrednost dara bila mera radosti, nema pogodbe ni sa jedne strane, nema razgovora i dogovora o darivanju. Tu se ne pra- vi kompromis. Ignorisanje muštulu- ka velika je sramota i poniženje, a to naš narod nikada sebi ne bi dozvolio, ali ni oprostio. Ovaj običaj imao je svoj
Muštuluk is – from a cultural and anthropological perspective, and from the point of view of family life – an identi cation marker for our nation Muštuluk je sa kulturološkog, antropološkog stanovišta i porodičnog života identifikacioni marker našeg naroda
78 |
Made with FlippingBook interactive PDF creator