N ote su od njega stvorile jednog od prvih jugoslovenskih rokera, uspeš- nog kompozitora, pijanistu, klavi- jaturistu, tekstopisca, producenta, istraživača muzičkih polja. Njegove evergrin pesme našle su se u repertoaru najznačajnijih i najpopularnijih pevača 20. veka. Sa 14 godi- na napisao je prvu kompoziciju Pusti trotoari, svirao u subotičkoj gimnaziji na popodnevnim čajankama, bio u Indeksima, pa osnovao Kor- ni grupu. Sa članovima tog benda će posle tri decenije pauze nastupiti 31. januara 2019. go- dine u Centru Sava u Beogradu i proslaviti po- la veka od osnivanja. On je Kornelije Bata Ko- vač i spreman je da ostane na sceni. – Danima raspisujem muzički materijal za članove Korni grupe i naš koncert 31. januara. Težak je to materijal muzičarima, a meni još teži. Nastao je u vremenu između 1968. i 1974. Ako se dogovore članovi benda, možda nasta- vimo da nastupamo i posle koncerta povodom našeg jubileja. Mene bi to radovalo. Uz koju muziku započinjete dan? – Uglavnom slušajući Četiri godišnja doba Antonija Vivaldija, mada mi je omiljena Šesta simfonija Gustava Malera. Takođe, odlazim na svaki koncert na kojem diriguje Zubin Mehta. Koji deo dana je najinspirativniji za rad? – Bolje radoholičar nego alkoholičar. To praktikujem od deset izjutra do predvečer- njih sati, najčešće ceo dan. Vreme provodim u svom radnom studiju. Usput se bavim trča- njem po sobi, osim kad sam za notama, uz kla- vir i sa slušalicama. Omiljen za rad mi je deo dana kad niko iz moje okoline ne navija za fud- balske klubove Partizan ili Zvezdu, jer stanu- jem blizu stadiona Marakana u Beogradu. Mo- gu da stvaram i u vreme kada teniski as Novak Đoković pobeđuje. O kojoj ste profesiji maštali kao dete? – Poslastičar mi je bila privlačna profesija. A odustao sam i od još privlačnijeg zanima- nja, a to je džez muzičar, koji realno nisam ni- kada u potpunosti postao. Gde i kad ste prvi put nastupili na sceni? – Na pozornici relativno male scene sa kla- virom, kad su me drugovi nagovorili da svi- ram svoju tada jedinu kompoziciju Pusti tro- toari . Nekoliko godina kasnije otkrio sam da je moja prva kompozicija običan plagijat jed- ne francuske šansone. Koliko je sreća doprinela da se nađete u pravo vreme na pravom mestu s pra- vim muzičarima da biste imali tako bo- gat opus ili su rad, disciplina i trud bi- li presudni? – Nije sreća presudno uticala. Čak i kad sam se igrao i pravio šaljive pesme, to me ni- je ponelo. Imate li uvek predosećaj za hit? – Nikada od sebe od početka ne očekujem da napravim hit, jer bi to bilo kontraproduktiv- no, a u tom slučaju može da se pojavi i kopija ne- ke poznate muzičke numere, odnosno plagijat.
| 85
Made with FlippingBook interactive PDF creator