Kultura
Culture
Ova operska kuca je imala poseban odnos sa Đuzepeom Verdijem This opera house had a special relationship with Giuseppe Verdi
Maestro Verdi Operska kuca je imala pose- ban odnos sa Đuzepeom Verdi- jem. Nekoliko godina, međutim, kompozitor nije dozvoljavao da se tamo sviraju njegova dela, jer ni- je bio zadovoljan modifikacijama orkestra. Međutim, Verdi je kasni- je tamo dirigovao svoj „Rekvijem“ 25. maja 1874. i najavio 1886. da ce La Skala biti domacin premi- jere onoga što je trebalo da po- stane „Otelo“. Ovde je izvedena i premijera njegove poslednje ope- re „Falstaf“. Novo otvaranje Godine 1943, tokom Drugog svetskog rata, La Skala je teško oštecena bombardovanjem. Ob- novljena je i ponovo otvorena 11. maja 1946. uz nezaboravan kon- cert kojim je dirigovao Toskanini, a pevala sopran solo Renate Te- baldi, koja je napravila senzaciju.
Zvezdana pozornica Vec više od 200 godina najveci pevači iz celog sveta teže da peva- ju u La Skali. Marija Kalas je ovde zvanično debitovala u Verdijevoj „I vespri siciliani“ u decembru 1951, a pozorište je postalo njen umet- nički dom tokom pedesetih godina. Prokletstvo lože treceg reda Legenda kaže da je loža treceg nivoa na desnoj strani pozorišta pro- kleta. Svako ko sedi u njoj suočiće se sa nesrecom ili tragedijom. Iako je to nesumnjivo sujeverje, mnogi poseti- oci i dalje radije izbegavaju ovo me- sto. Vi? Smeli biste tu da sednete? Prva električna svetla Kada je La Skala prvi put otvo- rena 1778, uljane lampe su osvetlile scenu i pozorište. Požar je predstav- ljao očigledan rizik, pa su radnici iz predostrožnosti nekoliko prosto-
rija napunili stotinama kofa vode. Uljane lampe su zamenjene gasnim, a 1883. La Skala je bila prva javna zgrada u Milanu koja je imala elek- trično osvetljenje. Veliki centralni luster sa 383 sijalica uništen je u bombardovanju 1943, ali sadašnji je tačna replika originala.
Tekst / Words: Jelena Pantović
Fotografije / Photography: Depositphotos, Profimedia
Milan » Milano | 53
Made with FlippingBook interactive PDF creator