INTERVJU / INTERVIEW
Kako je došlo do toga da zaigrate Megrea? – To je išlo polako, i pomalo teško, kao što se to često događa u mom slučaju i zbog čega neki kažu da sam pomalo težak (smeh). Produkcija je posla- la scenario za prvi film o Megreu. Pročitao sam ga, razmišljao o tome tri meseca i onda sam odlučio da ne želim to da radim. A to prilično često radim. Ne zbog toga što to nisam želeo da snimim, već nisam bio siguran da mogu to da uradim. Onda, naravno, godinu dana kasnije, kada mislite da ste spremni za takvu ulogu, ne znate da li su vec našli nekoga dru- gog, što na moju sreću nije bio slučaj. Međutim, čak i tada sam morao da sam sebe ubeđujem da sam spre- man da se uključim u nešto tako veliko i ozbiljno, jer uloga inspektora Megrea u našem društvu i isto- riji televizije ima važno i ozbiljno mesto. Mislim da bi se na isti način ponašao i bilo ko drugi od mojih mlađih kolega da mu je ponuđena rola Mister Bina. To su stvari kojih se niko ne prihvata lako, jer jedno je u sebi želeti da odigraš takav lik, a drugo je stati pred publiku na malom ekranu i rizikovati da budeš loš ili smešan. Malo iskustva vas poduči da se pazi- te najukusnijih zalogaja jer vas mogu koštati svega. Koji deo Megrea vam je bio najprivlačniji? – Čudna stvar u vezi sa njim kao likom je upra- vo to što i nije baš neki preterano neobičan lik. On je prilično blag. Iako je Francuz, on nema francuski naglasak, nije preterano sklon umetnosti kao veći- na Evropljana, a nema ni neku izraženu fizičku od- liku. Zaista ne postoji neki materijal za koji bi glu- mac mogao da se uhvati i da na tome gradi njegov karakter. On je samo običan momak koji radi poma- lo neobičan posao u prilično neprijatnom svetu. Kar- ta na koju sam mislio da mogu da igram jeste nje- gova promišljenost, taj njegov surovi i besprekorni intelekt jer je to, u stvari, jedino na šta sam mogao da igram. On po prirodi nije egoista, niti je neki ve- liki performer, čudak i ekscentrik poput Mister Bi- na. Kad ga pogledate kao čoveka, on nema nijednu lošu crtu u sebi. Moram priznati da me je baš sve to što on nema pomalo i privuklo njemu. Ne mogu da kažem da je to zbog toga što sam u toj njegovoj do- sadi prepoznao sebe, ali sam nekako osetio da bih savršeno lako mogao da se pronađem u tome da ne radim apsolutno ništa od onoga što se očekuje od mene. Prijala mi je ta Megreova tišina, i ta njego- va smirenost. Upravo to me je navelo da pristanem na ovu ulogu. Da li vas je umorilo to da budete atrakcija na malom ekranu? – Poželeo sam nešto drugačije, sporo, jednostav- no i svedeno. Nikada se nisam oprobao u nekoj ta- kvoj ulozi i to mi je u glumačkom smislu bio izazov. Da li ste dobar glumac ako celu karijeru svedete na samo jedan tip likova i karaktera u čijoj ste inter- pretaciji dobri? Ili ste u tom slučaju samo oportu-
nista? Kroz ovu ulogu sam poželeo da se vratim se- bi kao glumcu i da se odvažim sa nečim drugačijim. Na koji način neko sa vašom karijerom uopšte bira nove projekte? – Glumac uvek kreće od nule i kada se nađe pred nekim novim likom, briše sve one prethodne jer dru- gačije nikada ne bi ni mogao da prihvati neku novu ponudu. Barem je to slučaj kada je o meni reč. Ka- da je, recimo, u pitanju bila ova konkretna situaci- ja, moram priznati da mi je veliki kamen spoticanja bilo to što je trebalo da dočaram detektiva. To je je- dan veliki TV kliše, put kojim su mnogi već prošli i velika zamka. Naročito što su taj lik igrali mnogi pre vas... – Uvek sam prilično nervozan kad glumim liko- ve koji su ranije igrani. Mnogo je zabavnije kreirati lik od nule. Ali kada bi se svi pridržavali tog pravi- la, niko nikada ne bi igrao Hamleta ili bilo koju od drugih legendarnih rola u kojima se pokazuje ne- čija glumačka veličina i bravura. Međutim, ono po šta ljudi dolaze kada se nađete u nekoj takvoj ulozi jeste upravo ta vaša verzija nečega što su drugi do- neli na svoj način. Zato se nikada ne plašim već vi- đenih uloga, jer znam da one mogu da prikažu naj- bolje u glumcu. Budi li ova serija neke uspomene kod vas? – Ako mislite na to da li sam gledao Megrea kao mali, moram da vas razočaram, ali nisam. On je ori- ginalno prikazan 1960, a mi tada nismo imali tele- vizor kod kuće. Prvi TV nabavili smo tek kada sam imao 14 godina. Nisam bio od onih klinaca koji su previše vremena provodili pred malim ekranom to- kom odrastanja čak i kada smo ga dobili. Doduše, tada su i vremena bila drugačija, a i deca su se tada mno- go razlikovala od današnje. Radili smo neke druge, više dečje stvari. Međutim, sećam se da jesam pro- čitao romane o Megreu. Voleo sam detektivske ro- mane, a ovi su, koliko se sećam, bili prijatni za čita- nje. Kada sam dobio ulogu u ovoj seriji, normalno, pročitao sam svih osam knjiga, i to je bio još jedan od razloga koji me je uverio u to da nisam pogrešio kada sam prihvatio ulogu. Kako doživljavate glumu posle toliko go- dina karijere? – I dalje je vidim kao sredstvo kojim mogu da ispričam neku priču. To je jedina obaveza koju glu- mac ima, i to je jedino na šta se fokusiram pred ka- merama. Moj posao je da igram ulogu i da u tome budem što verodostojniji. Prilično sam dosadan na setu, jer se u potpunosti prepuštam svom liku i za- okupljen sam time da u tome kako ću ga odglumiti budem što bolji. Zato se uvek prema prilici da do- čaram nešto drugačije od onoga što obično radim odnosim sa velikom odgovornošću, što ume da bu- de opterećujuće.
Osetio sam da bih savršeno lako mogao da se pronađem u tome da ne radim apsolutno ništa od onoga što se očekuje od mene I felt as though I could perfectly easily find myself in doing absolutely nothing of what is expected of me
Interview » Intervju | 65
Made with FlippingBook interactive PDF creator