„Minesota“ je napeta priča o osveti, pravdi i ljudskoj prirodi. Tvrda, surova policijska priča u najboljem Nesbeovom stilu – roman o Americi na ivici provalije
Wolf Hour is a tense tale of revenge, justice and human nature. A gritty, brutal police story in the best style of Nesbø – a novel about America on the brink
Jedva sam nekako ušla na balkon, sela na pod i spremila se da čujem šta će ovaj čovek kojeg sam zavolela kroz njegove knjige, otkriti o bilo čemu. Istina je, međutim, da cela stvar nije bila mnogo uzbudljva. Ni traga nape- tosti njegovih zapleta, uzbudljivih li- kova koji pijani posrću po ulicama za- vejanog Osla... Ok, znam ja da su to knjige a ne stvarnost, ali ipak nisam naročito uživala u visprenim pitanjima prevodilaca Nesbeovih knjiga, koji su napravili takvu atmosferu da je i sam pisac usporio i vozio drugom brzinom. Pa ipak, govorio je otvoreno i iskreno. „Pitajte me šta god hoćete, odgovoriću baš na svako pitanje“, rekao je na po- četku. Šteta što ga neko nije pitao ne- što baš škakljivo. Nesbe je podsetio kako je u Srbi- ju zapravo došao sasvim slučajno jer je seo u pogrešan voz (hteo je u Grčku), ali da od tada dolazi često, najviše zbog ljudi kojima se uvek iznova raduje u Sr- biji... Pričao je o svojoj vezi sa Ameri- kom odgovarajući na pitanje zašto smo se u „Minesoti“ preselili iz Skandina- vije u SAD. Mnogo je Skandinavaca ta- mo, objašnjava. On sam odrastao je, pa baš kao i ja i mnogi drugi iz 20. veka, na magiji Novog Holivuda, piscima šezde- setih i muzici, podrazumeva se. Ipak čo- vek ima bend... Osim toga, otac mu je živeo u SAD, pa je često tamo išao još kao klinac. Kada je reč o inspiraciji za romane, Nesbe je priznao da ne voli da se osla- nja na istinite događaje i da se više drži tradicionalne fikcije... – Pisanje trilera vidim kao interak- ciju. Dolazite na žurku, znate šta da očekujete, to je ples sa čitaocima – ja ću im dati tragove, vodiću ih kroz to, a
oni će pokušavati da dođu do zaključka, znajući unapred da ih vodim na jednu stranu, a kraj je možda na potpuno dru- goj. Zato je taj ples tako intiman – ka- zao je pisac. I sad, da ne bude kako se i ja pra- vim, kao sva ta tiha publika na razgovo- ru sa Nesbeom, kako me ne zanima Ha- ri Hule i kako nisam zbog njega došla. Jeste, dobre su i neke kratke priče, ima Nesbe zanimljivih knjiga, ali ljudi, Hari je kao neki problematični stric za kojeg stalno brineš jer ga mnogo voliš. Posle tolikih nastavaka postao je rođak i ne možemo da se pravimo da nismo fano- vi njegovi više nego Juovi! Sam Harijev otac (Nesbe) kaže da je razlog što voli- mo Hulea taj što se u njemu prepozna- jemo i sa njim identifikujemo. – Hari često moralno podbacuje. Gledate se u ogledalu i shvatite da vi- še niste junak svog filma. Počinjemo da tražimo izgovore za greške. Nije reč o religijskom grehu, već o izdaji sop- stvenih vrednosti. A ipak, svakog jutra morate ustati i pokušati ponovo. To je Harijeva suština, on to radi stalno, po- kušava ponovo – i upravo je to glavni razlog što ga ljudi razumeju. A zamislite, oficijalni deo se završio a da ga nisu pitali kad će nova knjiga sa Harijem?!? Srećom, tu smo bili mi, pu- blika... Tako je zapravo i počeo najzani- mljiviji deo te večeri, onaj kada su lju- di počeli da viču bez mikrofona, ovamo Nesbe, mene gledaj, slušaj... Većina je htela samo da mu kaže koliko ga voli. Jedna lepa gospođa zbog treme nije go- vorila najbolje engleski, ali je bilo i pis- cu i nama jasno šta su joj njegove knjige značile. Kartu za ovaj događaj dobila je za rođendan od ćerke. Rekla je Nesbeu da ga voli i da neće ništa više da ga pi-
ta! A onda je jedna druga, znatno mla- đa obožavateljka, konačno pitala ono što nas je sve zanimalo – kad će taj novi Hari Hule, nema ga već dve godine! Ta- jac pred odgovor, a onda erupcija odu- ševljenja. – Počeo sam da pišem – kaže Nes- be, prekinut ovacijama, jer objavljuje i da će se serija sa Harijem u glavnoj ulo- zi sledeće godine pojaviti na Netfliksu. – Čekajte, ne znači da će vam se i svideti – viče usred tog aplauza, vero- vatno rukovođen lošim iskustvom koje je „Sneško“ imao sa Majklom Fazbende- rom: stvarno predivan glumac, ali nika- ko nije našao Harijev karakter. I tu je već bio kraj, i ja sam se gu- rala kroz masu ljudi koji su lepo i mir- no stali da čekaju ko zna koliko na taj potpis u knjizi i neki kolekivni selfi na kraju. I mislila sam kako je prediv- no što jedan pisac može da ima status kao rok ili sportska zvezda. Nije sve iz- gubljeno, još ima onih koji čitaju, ali očigledno i onih koji obožavaju to što čitaju i one koji im to zadovoljstvo do- nose. Razlika je u tome što je ova Ne- sbeova publika bila veoma tiha, knjiški ljudi valjda ne vrište kad sretnu svog junaka. A ja odlazim relativno nezadovolj- na jer sam htela da ga pitam da li ovaj Bob Oz, junak „Minesote“, takođe je- dan problematični lik kojeg reklamira- ju kao „Harijevog rivala“ pretenduje da bude novi Hule. Podsetila bih ga da se ne usudi da nam oduzme Harija i da ga menja Bobom ili pak nekim trećim. Ma- da, dok ovo pišem, „Minesota“ još mi- riše neotpakovana i čeka me da joj se posvetim. Šta ako mi se svidi Bob Oz i Hari stvarno dobije konkurenciju? Ma, nema šanse...
Pisanje trilera vidim kao interaktivan i veoma intiman odnos između čitaoca i pisca I see writing thrillers as interactive and very intimate relationship between reader and writer
Book » Knjiga | 41
Made with FlippingBook interactive PDF creator