Intervju Interview
Pisac je rođen 1950. godine u Staparu (Sombor). Diplomirao je Opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Piše romane, pripovetke, televizijske drame, knjige ogleda...
This writer was born in the Sombor village of Stapar in 1950 and graduated in General Literature studies at Belgrade University’s Faculty of Philology. He writes novels, short stories, television dramas, essay collections...
Marinko Arsić Ivkov, pisac Pravi humor je veoma tužan Ovogodišnji dobitnik Ninove nagrade posvetio je ovo priznanje svima koji veruju da knjige govore istinu i u njima nalaze utehu za svoje traume i bolove – svakom pojedinačnom čitaocu
kažu članovi žirija koji su dodeli- li Ninovu nagradu. Susret romana sa samim sobom kod Marinka Ar- sića Ivkova je burleskni, karneval- ski. Junak kroz ratni besmisao traga za svojim srpskim golubom visoko- letačem, predstavljajući nam tra- gični svet devedesetih u šaljivom i ciničnom kaleidoskopu. Na početku razgovora čestita- mo piscu i pitamo ga kako se ose- ća u elitnom društvu dobitnika Ni- nove nagrade. – Na čestitkama hvala. Što se samog priznanja tiče, ja ga prven- stveno doživljavam kao nameta- nje obaveze da budem još kritič- niji prema sebi kao piscu. Mislim da sam i inače samokritičan prema rukopisima, da ih nisam olako da- vao u štampu. Zato i nisam obja- vio mnogo knjiga, bilo da su u pi- tanju romani, pripovetke ili eseji. Dugo sam ih brusio, popravljao, a mnoge nisam ni objavio. Ne treba pisac da objavi sve što napiše. Ni- nova nagrada me obavezuje da sa- mo pooštrim ovo gledište. Mislim da bi to i trebalo da bude svrha ova- kvih nagrada. Što značajnija nagra- da, još više samokritičnosti, još više „spaljivanja“ sopstvenih rukopisa. Jeste li je priželjkivali i da li pisac ikad, kad za- vrši delo, pomisli – bra- vo, napisao sam knjigu za „Oskara“? – Na nagradu nisam ni pomi- šljao. Možda sam ponekad samo po- mislio šta li će reći čitaoci. Pisac ne sme da piše za nagrade niti da misli na njih. Da li je Dostojevski pisao za nagrade? I da li je uopšte važno da li je dobio ijednu? „NGDL“ – zašto akronim u naslovu i ko ne da golubu da leti? Hoćemo li dobiti odgovor na to pitanje? – Akronim je preuzet iz vojnog dosijea, koji je otvoren čim je junak krenuo u potragu za svojim golu- bom. I taj dosije upravo svojim po- malo zagonetnim naslovom najav- ljuje i komične i tragične avanture u koje će junak upadati. A do odgovora će doći svaki či-
– Teško je reći koji je pisac i ko- liko uticao na drugog pisca. Ne mo- gu u Servantesu da nađem upori- šte toga što sam postao pisac, niti mi je njegov roman bio inspiraci- ja, ali je činjenica da je Don Kihot jedan od najvećih romana svetske književnosti. Kad smo kod pisaca, ako bi neki mlad čovek sada otkrivao književnost, ko- je biste mu pisce obave- zno preporučili za osnov- nu lektiru? – Današnji pisac mora da po- znaje svetsku književnost, mora da zna u koje i kakvo društvo odlazi njegovo delo. Čitanje velikih dela spustiće ga na zemlju, podstaći će samokritiku. Podrezaće mu krila, ali ako ima dara i snažan poriv za pisanjem, moći će da poleti. Dok je mlad, pisac treba da pročita mnogo dela, i onih dobrih, i onih manje do- brih. To je najbolja škola. Preporu- čujem samo nekoliko najvećih, koji ne smeju da budu zaobiđeni: Ho- mera, Dantea, Servantesa, Sterna, Crnjanskog... I na kraju „NGDL“ je ro- man potrage, roman pu- ta i putovanja, a Er Srbija aktivno učestvuje u puto- vanjima. Da li, osim u se- be, rado putujete i na neke druge destinacije? – Dok sam bio mlađi, voleo sam putovanja. Kad su iz upotrebe izba- čeni oni klasični vozovi koje su vu- kle parne lokomotive, putovanja su izgubila deo draži. Od aviona naj- više sam voleo DC-9, koji je bio i u sastavu JAT-ove flote. On je dav- no prestao da leti. A polako presta- jem i ja. Sad sve više doživljavam avanture putujući i svojom dušom, i između četiri zida... To je sudbina svakog čoveka. Putovanja su uko- renjena u čovekovo biće.
talac. Naravno, odgovor nije jedan, ima ih više, možda onoliko koliko ima i čitalaca. Žiri je, obrazlažući svoj iz- bor, između ostalog, ista- kao da je vaše delo za srp- na. S obzirom na to da pti- ce ne lete i da je okruženje ratno, da li će se čitalac zaista smejati? – Mislim da se humoristični ro- sku književnost redak primer komičnog roma- mani i ne pišu da bi se čitaoci sme- jali. Oni često izazivaju više tuge nego tragični romani, tragedije. Se- timo se „Gargantue i Pantagruela“, „Don Kihota“, „Tristrama Šendija“, „Mrtvih duša“... Humor je u njima samo način da se ostvari poruka. Komično je u dobrom romanu sa- mo kolateralna šteta, da upotrebim ovaj danas moderan ratni termin. Dobro je ako se čitalac mog roma- na nasmeje, onda sam postigao ono što sam želeo. Milenko Lazin Penger u neku ruku baš asocira na vas zbog ta dva prezime- na. Znamo da niste golu- bar, ali jeste li nekad i van romana tražili goluba, šta god da taj golub pred- stavlja? – Nisam tražio goluba, ali sam tražio druge stvari. Ceo život je tra- ženje. Svako nešto ili nekoga tra- ži. Baš je lepo što ste došli na ide- ju da moj junak podseća na mene. I ja sam se u životu često borio pro- tiv raznih zabrana. Milenko je, kako kažete, pikar lutalica, dakle anti- pod umišljenim viteškim karakterima, ali i dobrica, zadovoljan malim. Zbog čega ste i odlučili da bude golubar? – Čovek je zadovoljan malim, jer je i sam mali. Samo genijalni lju- di, a njih je kroz čitavu istoriju ma- li broj, nastoje da postignu nešto veliko. Nekima to pođe za rukom, nekima ne. I Don Kihot je sebi po- stavio velike ciljeve, a Servantes je genijalno pokazao kako izgleda čo-
Knjiga je „NGDl“, au- tor Marinko Arsić Ivkov, izdavač „Niški kulturni centar“. Nagrada je Ninova, a roman naj- bolji u 2024. godini. Dobitnik je skroman, donekle iznenađen, sar- kastičan i duhovit, kao i delo koje od samog naslova „NGDL“ nago- veštava neobičnu sliku onoga što nas između korica očekuje. „Ne daj golubu da leti“ postavlja mnoga pitanja do čijih odgovora će svaki čitalac doći sam, ali u fokus stav- lja probleme koji bi morali da nas zabrinu, ili bar zamisle. Svako vredno književno ostva- renje je doprinos čovekovoj borbi da svet učini boljim. To je borba koja traje odvajkada i nikada ne prestaje – od Homerovih heroja do komičnih junaka Marinka Ar- sića Ivkova, koji se poziva na Odi- seja i time se ruga i samome sebi,
vek koji teži velikom cilju. Servan- tes je svojim romanom ostvario ve- liki cilj i zato spada u malobrojne genijalne pisce. Milenko Lazin ni- je takav, nije Don Kihot, on neće da bude vitez, on stalno ističe da je golubar. Ja sam davno objavio roman „Bački Don Kihot“, i njegov junak je antipod golubaru Milenku. Vi se podsmevate svom ju- naku, ali i divite, jer on na kraju ipak ne može da pri- stane na to da golub ne le- ti. Hoćemo li ga zavoleti, navijati za njega? – Kad se pisac podsmeva svom junaku, podsmeva se i samom sebi. Zar Flober nije rekao: „Gospođa Bo- vari – to sam ja“? Junak uvek nosi bar deo piščeve energije, bio on po- zitivan ili negativan. Piščeva ener-
gija je so svakog književnog dela. Književnog junaka krasi još nešto: sukob sa svetom koji ga okružuje. Junak mog romana ne može da pri- stane na ono u šta veruje ceo svet, a to je da golubovi više ne treba da lete. Ta ideja mora da se dopadne svakom čitaocu – u tom Milenko- vom verovanju i čitalac prepozna- je svoje verovanje. Humor i smeh su jako oz- biljne stvari. I jako du- boke, i jako tužne. Pitaj- te Servantesa, kažete vi u jednom trenutku, a to se nadovezuje na prethodna pitanja i na španski pika- ro. Da li vas je Servantes inspirisao u ovom romanu i da li ste zbog njega mož- da i postali pisac?
Tekst / Words: Jelena Pantović Fotografije / Photography: Đorđe Kojadinović
20 | Intervju » Interview
Interview » Intervju | 21
Made with FlippingBook interactive PDF creator