Kultura
Culture
CEO VEK JE PROŠAO OD TADA Roman koji je promenio detektivski žanr Kada je 1926. objavljena knjiga „Ubistvo Rodžera Akrojda“, njegova autorka Agata Kristi već je bila poznata čitaocima krimi-romana, ali još nije bila institucija kakva će kasnije postati
„Rodžer Akrojd“ je pokazao da iskrenost u fikciji nije isto što i tran- sparentnost. Iskorišćavajući konvencije naracije u prvom licu, Kristi je otkrila kako čitaoci lako projektuju povere- nje na poznati glas, posebno kada se taj glas čini razumnim, skromnim i usluž- nim. Preokret u „Rodžeru Akrojdu“ ni- je bio samo intelektualni već i moralni: čitaoci su se osećali kao saučesnici zbog toga što su bili zavedeni sopstvenim pretpostavkama. Reakcije kritike bile su podeljene. Mnogi su roman hvalili zbog inventiv- nosti – britanski „Observer“ pisao je da je knjiga „napeta od prve do poslednje stranice“. Drugi su, međutim, smatrali da je autorka prekršila nepisana pravi- la detektivskog žanra, jer je trik sa na- ratorom delovao kao „nepoštena“ igra sa čitaocem. Drugi su prepoznali da je uradila nešto smelije: proširila je gra- nice onoga što detektivska fantastika može da uradi. „Rodžer Akrojd“ je objavljen iste godine kada i „Sunce se ponovo rađa“, „Sedam stubova mudrosti“ i „Zamak“. Ali sva ta pažnja zbog običnog detek- tivskog romana? Ogorčeni američ- ki kritičar napisao je ne jedan, već dva eseja na tu temu, oštro ga kritikujući u tekstu pod naslovom „Koga briga ko je ubio Rodžera Akrojda?“ Pa, izgleda baš svakoga! Jer kako roman dostiže sto- godišnjicu 2026. godine, njegova moć ostaje neumanjena. Agata Kristi (1890–1976) tokom karijere je objavila više od 60 romana i postala najprodavaniji autor detektiv- ske književnosti u istoriji. Njene knjige prodate su u milijardama primeraka, a likovi poput Poaroa i gospođice Marpl postali su deo popularne kulture. Ipak, među svim njenim pričama, „Ubistvo Rodžera Akrojda“ ostaje posebna tačka. Roman je pokazao koliko detektivska priča može biti formalno inventivna – i koliko čitalac, čak i kada misli da pažlji- vo prati tragove, može da se iznenadi čak i na poslednjoj stranici.
G ospođa Ferars je umrla u noć i između 16. i 17. septembra – u četvrtak. Tom hladnom rečenicom je Agata Kristi otvorila „Ubistvo Rodžera Akrojda“ 1926. godi- ne i tiho promenila istoriju detektivske fikcije. Sto godina kasnije, roman op-
staje ne samo kao jedno od njenih naj- poznatijih dela već i kao kulturna linija razdora koja je promenila način na ko- ji čitaoci razumeju istinu, naraciju i fer- plej u pripovedanju. Smeštena u naizgled mirnom selu Kings Abot, radnja prati Džejmsa Še- parda, lokalnog lekara, koji se uključu- je u istragu ubistva bogatog industrijal- ca Rodžera Akrojda. Akrojd je nedavno saznao da je njegova verenica, gospo- đa Ferars, otrovala svog nasilnog muža i da je bila ucenjena pre nego što je sebi oduzela život. Uveče, kada Akrojd do- bije pismo u kojem se navodi ime uce- njivača, biva izboden na smrt u svojoj radnoj sobi. Herkul Poaro je nedavno penzionisan i živi u blizini, pa je, lo- gično, uvučen u slučaj. Dok ispituje sluge, rođake i komšije, tajne izlaze na videlo iza fasade seoskog mira. Mi- sterija kulminira otkrićem koje preis- pituje svaki prethodni trag i razotkriva ubicu na način koji nijedan savremeni čitalac ne bi očekivao.
Tekst / Words: Vanja Filipović Fotografije / Photography: Profimedia.rs
48 | Knjiga » Book
Made with FlippingBook interactive PDF creator