Nazad na sadržaj
(Fajmberg, 2005). 3. Studije načina na koji su preverbalne traume upisane, ali ne i reprezentovane u psihi i implementacija novih tehnika, neophodnih da bi se one inkorporirale u psihoanalitički tretman (Grin, 2002, 2004). 4. Fokus na radu sa reprezentacijama, simbolizacijama i progresijom od akcionih registara ka registrima misli. 5. Drugačija definicija Ega ( le moi) koji je subjektivan, više Self nego odbrambeno stvorenje Ego psihologije. U ovakvom kontekstu, sve što je Ego osluškuje se kao da izranja iz nesvesnog. Ne postoji ideja zone slobodne od konflikta. Moi se sastoji od nesvesnih objekata i parcijalnih objekata. 6. Analitičarev stav podrazumeva pažljivo praćenje pacijentovih reakcija na razdaljinu. Postoji svesnost o analitičaru kao objektu koji je nesvesno povezan sa subjektom. Asimetrija se strogo održava. 7. Prepoznavanje bliske veze između nagona i objekta, pri čemu se objekat razume kao onaj koji otkriva nagon (Grin, 2002). U okviru preplitanja veze objekta i nagona, analiza uključuje oporavak Erosa (život, ljubav) i seksualnosti kao njegove funkcije. III. Cb. Intersubjektivno relevantna ʼtreća topografijaʼ/ʼtreći modelʼ Francuzi (Brise, 2005, 2006) su usvojili termin ʼLa Troisième Topiqueʼ/ʼTreća topografijaʼ, poznat i kao ʼTreći modelʼ (videti poseban deo TEORIJA OBJEKTNIH ODNOSA) da bi retrospektivno prikupili pod jedan metapsihološki termin rad jednog broja postfrojdijanskih autora koji su dodali odnos prema ranim starateljima kao preduslov sticanja psihičkog aparata sposobnog da funkcioniše prema jednom ili drugom Frojdovom modelu psihičkog aparata. [Prvi (Frojd, 1900) je topografska podela na svesno, nesvesno i predsvesno, sa svojim specifičnim pravilima funkcionisanja, a drugi (Frojd, 1923, 1926) je strukturalni model, kojim se psihički aparat deli na Id, Ego i Superego.] Severnoamerički francuski analitičari uključuju u ovu grupu i dva autora iz engleskog govornog područja – Vinikota i Levalda. ʼTreća topografijaʼ/ʼTreći modelʼ pretpostavlja da, u toku ljudskog razvoja, dvoosobni um prethodi jednoosobnoj psihičkoj autonomiji nagona, odbrana i intrapsihičke fantazije, kako je opisao Frojd. Dok su prvi i drugi model korišćeni da oslikaju neurotičnu bolest kao um koji je u ratu sa samim sobom, „treći model” opisuje stanje u predistoriji individue, kada um još uvek nije sposoban da funkcioniše unutar sopstvenog kruga reprezentacija i nije sposoban da o njima na taj način sudi. U početku, oslanja se na nebenmensch ( nem. bližnji, Frojd, 1895), na drugog-u-blizini , kako bi osigurao da psiha ne bude preplavljena internom i eksternom ekscitacijom. Negovateljeva modulacija stimulacije, koja preuzima funkciju barijere stimulusa, dozvoljava bebi da eventualno prepozna libidinalne i agresivne impulse kao netraumatske delove sebe. Prema tome, treći model opisuje vreme u životu svakog pojedinca pre razvoja druga dva. Treći model je teoretski otkriven poslednji, ali opisuje situaciju koja je prva u životu pojedinca. Sa tačke gledišta nesvesnog subjekta , za osobe u normalnom neurotičnom opsegu može se reći da imaju „unutrašnji” život, dok granični ili psihotični ne doživljavaju ni svoje nagone niti svoje fantazije kao „unutrašnje”. Da bi se pomerili od primarnog procesa razmišljanja,u kome se
143
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online