Nazad na sadržaj
fokusirale na kompleksnost nesvesnih procesa i zaboravile su na otpor ovih procesa prema evoluciji i edukativnim metodama (Anzje-Premerer – Anzieu-Premmereur , u: Durieux et Fine , 2000). Drugi kritičari, koji potiču iz različitih analitičkih orijentacija, potežu opštije pitanje celokupnog zaokreta severnoameričke (SAD) psihoanalize, uključujući i njegove hermeneutičke, sociokonstruktivističke i narativne pristupe (Kan – Kahn , 2014). Ovi kritičari se protive okretanju relacionih škola od nagona ka afektu u kliničkoj psihoanalizi i posledičnom neuvažavanju metapsihologije koju je podrazumevala (Anzje-Premerer, u: Durieux et Fine , 2000). Oni izražavaju snažnu zabrinutost zbog uloge koju je emotivna uključenost analitičara počela da igra u severnoameričkoj psihoanalizi. Empatija, kako je razumeju i primenjuju intersubjektivisti, veoma je drugačija od Frojdovog razumevanja koncepta Einfühlung , pozajmljenog od Teodora Lipsa ( Theodor Lipps ) i ne poklapa se sa Frojdovim konceptom Versagung (odbijanje), koji je povezan sa benevolentnom neutralnošću analitičara, ključnog sastojka psihoanalitičkog metoda (Kan, 2014). Tačnije, emocionalno uključivanje analitičara, kao i empatija, skreću pažnju na kvalitet i sadržaj afekta pre nego na jačinu njegove manifestacije. Štaviše, sjedinjenje oba elementa čini se da pruža umirujuće okruženje nego klasični analitički okvir, na taj način kontrolišući, očigledno sa dobrim namerama, nagomilavanje intenziteta afektivnih manifestacija. Takva regulacija sprečava analizu potrage za stimulacijom karakterističnu za libidinalne procese. Posledično, iz ove perspektive, relacioni pristupi ne pružaju potrebne uslove za adekvatno razmatranje ekonomskog stanovišta, kao ključnog elementa Frojdove metapsihologije i diskriminišući znak rada nesvesnih procesa (Vidleher – Widlöcher , 2004; Kan, 2014). Na sličan način, drugi kritičari naglašavaju insistiranje na značenju i kokonstrukciji značenja koji su karakteristični za relacionu paradigmu. Oni podvlače da ova pozicija ne objašnjava karakteristike nesvesnih derivata, koji se, po definiciji, opiru značenju i da doprinosi asimilaciji psihoanalize i kognitivne terapije. Oni se, takođe, protive zavisnoj i sekundarnoj ulozi koja se pripisuje metapsihologiji i onome što doživljavaju kao pluralizam i eklekticizam relacionih teorija (Kan, 2014; Tesje, 2014a). III. Cca. Lagaš (Lagache) i Lakan: odbijanje interpersonalne/relacione paradigme Lagaš i Lakan se obično pominju kao prvi u francuskoj psihoanalizi koji su se pozvali na koncept intersubjektivnosti (Rusijon, 2004), iako su ga koristili na različite načine. Danijel Lagaš ( Daniel Lagache ) je smatrao da psihoanaliza ima mesto u psihologiji, koju je video kao jedinstveno polje. Iako je prihvatio da subjektivnost i intersubjektivnost nisu psihoanalitički koncepti, podvukao je intersubjektivne aspekte kliničke situacije i smatrao je subjektivnost i intersubjektivnost osnovnim pojmovima koje je neophodno preliminarno razmotriti unutar psihologije, kako bi psiholozi doprineli njihovom daljem razvoju (Lagaš, 1961).
147
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online