Nazad na sadržaj
III. D. Razvoj u Latinskoj Americi
III. Da. Uvod U Latinskoj Americi, termin intersubjektivnost mora da bude podvrgnut detaljnijem objašnjenju kako bi se ukazalo na koju teorijsku perspektivu se odnosi i na načine na koji se primenjuje. Ovo pojašnjenje je važno zato što, posebno u Argentini, ovaj koncept koriste barem dve različite škole: perspektiva veze i relaciona perspektiva. a) Perspektiva veze bazira se na britanskom modelu objektnih odnosa koji su razvili Bion i njegovi sledbenici, kao i na postlakanijanskoj francuskoj psihoanalizi, posebno radu Renea Kaesa. Ovaj pristup je prihvaćen u psihoanalitičkim društvima. Primenjuje se na grupe, porodice i parove. b) Relaciona perspektiva je prihvaćena u Čileu i Peruu, a postepeno se širi i u Urugvaju, Brazilu, Argentini i Meksiku. Ova perspektiva se bazira na idejama Ferencija, Balinta, Ferberna, Boulbija, Vinikota, Kohuta, i, skorije, S. Mičela, Dž. Grinberga, D. Sterna, R. Stoloroua, O. Renika, Dž. Bendžamina, Dž. Liktenberga, L. Foshejga, D. Orindža, i brojnih autora severnoameričke relacione i intersubjektivističke škole. U Čileu, veoma aktivno odeljenje Internacionalne asocijacije za relacionu psihoanalizu i psihoterapiju (IARPP – International Association for Relational Psychoanalysis and Psychotherapy ) osnovano je pre nekoliko godina i organizovalo je veoma posećenu konferenciju 2013. Manji deo IARPP-a je osnovan 2017. u Peruu. Neki od članova u obe zemlje takođe su i članovi IPA-e, dok su drugi prošli kroz različite vrste treninga, kao što su jungijanski, kognitivni, sistemski i „ mindfullness ” trening. Između psihoanalize veze i relacione psihoanalize postoje tačke spajanja i razdvajanja. Među tačkama spajanja je i koncept transfera, ne samo kao repetitivnog, već i novog elementa. Oba pristupa, štaviše, smatraju ʼslučajnostʼ i ʼdogađajʼ kao psihičke motivatore. Najveća razdvajanja su u sledećim oblastima: 1) Motivacije koje pokreću psihičku aktivnost: pristup veze ne razdvaja se od frojdijanskog postulata o infantilnoj seksualnoj želji kao o ključnoj motivaciji, dok relacioni pristup uzima edipalnu želju u obzir, ali takođe uključuje i druge motivacije, kakve su one koje mogu biti zadovoljene konkretnim akcijama drugih ljudskih bića (emocionalno povezivanje, prepoznavanje itd.). Ono inkorporira psihičku regulaciju, istraživanje, igru i odnosi se, između ostalih na Vinikota, Kohuta, Liktenberga i U. Blejhmara – H. Bleichmar . 2) Empirijska osnova: perspektiva veze, primenjena na grupe, parove i porodice ne podrazumeva promenu paradigme. Relacioni pristup je ukorenjen u promeni paradigme u radu analitičara. Ovde analitičar nije samo tumač nagona i odbrana, već pre neko ko potpomaže razvoj odnosa analitičar/pacijent. Takav odnos će za posledicu imati pojavljivanje „novog izdanja” transfera koji generiše konflikt i pojavljivanje novih iskustava koji se razvijaju u relacionom polju (prevod
155
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online