Nazad na sadržaj
termina edición i reedición kao edition i re-edition , uprkos razlikama u upotrebi u španskom i engleskom, kako bi se naglasio novitet koncepta koji uvodi C. Nemirovski – C.Nemirovsky ). U Latinskoj Americi, posebno u Argentini, postoji potreba za isticanjem različitih značenja termina intersubjektivnost. Frederiko Muljer – Frederico Muller (2009, str. 331) o ovim razlikama piše sledeće: „U Latinskoj Americi, a posebno u Argentini, moramo razlikovati drugačija značenja reči intersubjektivnost. U psihoanalizi oblasti River Plate (Argentina i Urugvaj), do pre samo nekoliko godina reč intersubjektivnost koristile su samo lakanijanske grupe fokusirane na Lakanove prve seminare ili grupe orijentisane na psihoanalizu grupa, porodice ili parova.” Psihoanalitičari veze drže se ideja koje su razvijali Isidoro Berenstajn – IsidoroBerenstein i Žanin Puže – Janine Puget u Argentini od 1990-ih. Njihova koncepcija može se nazvati međupovezivanje između bića želje. Važni autori ove linije mišljenja, Rodolfo Mogiljanski – Rodolfo Moguillansky , Hulio Moreno – Julio Moreno i Migel Spivakau – Miguel Spivacow , smatraju da je ideja veze prisutna već u Bionovom radu pod pojmom reverie (sanjarenje), koji je baziran na nemogućnosti rane psihe da obradi osećanja. Takva nedovoljnost zahteva da majka metaboliše bebina osećanja kako bi omogućila psihički rast. Ovi autori naglašavaju da je prisustvo drugog neophodno za metabolisanje i, time, modifikaciju iskustva nezrele psihe, kako bi ono bilo preobraženo u misli. Oni polaze od ideje veze. Smatraju da je svaka stabilna intersubjektivna veza ostvarena na bazi iskustva stapanja, na iluzornom verovanju o susretu sa nekim identičnim ili komplementarnim: onim Pravim. Iluzorni karakter Pravog ne sprečava ga da utiče na proces strukturacije. Narcisistička konzistencija Pravog je ono što stvara grupu, a njena efektivnost podstiče članove grupe da postanu subjekti veze. Grupa koju su kreirali subjekti, zauzvrat, postaje mesto usidrenja i stvaranja nesvesnih mesta koja su i izvori značenja. Oni generišu nesvesna značenja koja ih determinišu i tako stvaraju nove subjektivitete. (Mogiljanski, citirano u Benaim – Benhaim , 2012, prevod Nemirovski). III. Db. Istorijski aspekti intersubjektivnih ideja u Latinskoj Americi Enrike Pišon-Rivije bio je pionir u inkorporiranju drugih motivacija u razumevanje načina na koji se psiha konstituiše i razvija. Jedan od osnivača Argentinske psihoanalitičke asocijacije 1942, Pišon-Rivije oduvek je bio zainteresovan za socijalne aspekte uma. Školu za socijalnu psihologiju osnovao je1953. Njegovi doprinosi zasnovani su na socijalnoj koncepciji ljudskih bića i ogledaju se u njegovim idejama o značaju analitičkog para kao odnosa. „Veza je najmanja jedinica posmatranja”, ponavljao bi svojim studentima. Sudbine nagona i odbrana mogu da se razumeju iz drugačijeg ugla kada se postave u kontekst u kojem analitička veza predstavlja operacionu jedinicu. Sa ovog stanovišta možemo posmatrati fenomene koji se odvijaju u analitičkoj sobi. Redukcionistička perspektiva nagona/odbrane snažno je modifikovana kada se uključi perspektiva veze (sa varijablama koje proističu iz porodice, malih grupa i kulture).
156
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online