Nazad na sadržaj
poricao prisustvo instinkta smrti u živim bićima. Bazirao je svoje kliničke zaključke na teorijama Boulbija i Peterfrojnda ( Peterfreund ) i smatrao da strah izaziva mržnju i agresiju, a ne obrnuto. Ugo Blejhmar (1997, 2000), argentinski autor koji živi u Madridu, zagovarao je 1990-ih modularni transformacioni pristup. Ovaj model predstavlja psihičko funkcionisanje zasnovano na koegzistenciji različitih motivacionih sistema, kakvi su narcisizam, samo/heteroodržanje, emocionalno vezivanje i senzualni/seksualni sistemi. Ovaj autor tvrdi da je nesvesno „kompleksna struktura, sa modulima koje vode različita pravila operisanja i koji imaju drugačije poreklo i sadržaje čiji zapisi imaju višestruk stepen reprezentativnosti i intenziteta ili jačine (katekse).” (U. Blejhmar, 1997, str.14). Blejhmar više ne smatra da nesvesno operiše na homogen način. Pre su različiti moduli ili sistemi, koji su generisani putem sekundarnih, primarnih zapisa ili ne-zapisa, odgovorni za različite načine operisanja. Prema ovom autoru, postoji pet tipova nesvesnog: ono koje generiše interakcije, ono koje generiše identifikacije, ono gde preovlađuje potiskivanje (potisnuto), ono gde preovlađuju drugi načini operisanja i deaktivirano nesvesno. Blejhmar tvrdi da je modularni model u suprotnosti sa principom homogenosti u psihoanalitičkoj teoriji. On opisuje dve koncepcije u Frojdovom radu, koncepcije modularnosti i homogenosti, koje se smenjuju. Princip homogenosti pojavljuje se u evolucionoj teoriji psihoseksualnog razvoja, koji je okarakterisan libidinalnim zadovoljenjem telesnih zona, čije sudbine određuju kako oblik veza sa objektima, tako i psihopatološki sindromi. Organizujući princip, koji karakteriše homogenost, primenjuje se na razvojne faze libida, od kojih potiče formiranje karaktera (analni, oralni, itd.) i njima odgovarajući simptomi. Princip homogenosti takođe dominira poljem terapije. Frojd svoju tehniku fokusira na to da nesvesno učini svesnim (proširivanjem svesnosti). On smatra da ako je nešto vraćeno u svesnost, prestaje da ima efekat iz nesvesnog. Blejhmar, za razliku od toga, naglašava značajnost heterogenosti koja se zasniva na njegovoj modularno- transformacionoj teoriji i na karakteristikama objekta. Još jedan intersubjektivno važan doprinos ovog autora je ideja „strastvenih originalnih uverenja”, koja odgovaraju efektima koje su sudovi drugih imali na pojedinca tokom njegovog života. Ova uverenja se ne odnose samo na sudove o subjektu koji se transformišu u samoreprezentacije, već uključuju i pravila, koja se prenose preko značajnih drugih, koja utiču na stvaranje ovih mentalnih reprezentacija. Ona nisu jednostavne kognitivne strukture, već se pre stvaraju u stalnoj artikulaciji koja uključuje i afektivnost u dvosmernom procesu. Migel Hofman ( Miguel Hoffmann , 2013) doprinosio je razvoju intersubjektivne misli mnogo godina. Njegova knjiga „Más allá del Yo. El Ser, la Persona” ( Izvan granica Ega: biće, osoba ) pokazuje ovaj doprinos. U poslednjoj knjizi, ovaj autor insistira na potrebi ljudskih bića da sačuvaju sposobnost da budu reflektivna bića, bića u potrazi za identitetom, bez previđanja socijalnih promena koje ih okružuju i oblikuju. Hofman nas podstiče da posvetimo vreme sebi
160
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online