Nazad na sadržaj
scenario za razumevanje kako ne samo akcije, već i osećaji i osećanja rastu u mi-centriranoj dimenziji: kada opažamo nekoga ko izvodi neku akciju, ima osećaj, doživljava emociju razumemo ga/je koristeći ista ona neuralna kola na kojima se temelji naše iskustvo prvog lica sa tom akcijom, osećajem ili emocijom. Ovaj uobičajeni funkcionalni mehanizam – „otelotvorena simulacija” (Amaniti & Galeze 2014, Galeze 2015) – daje neurobiološku osnovu za utemeljenje Selfa u telo, u skladu sa Frojdovom postavkom: „Ego je prvenstveno telesni Ego” (Frojd,1923, str. 26).
V. ZAKLJUČAK
U Severnoj Americi , naglasak na važnosti intersubjektivnog procesa i konfiguracija u kontekstu razvoja i patogeneze psihoanalitičke situacije, razvoja, kapaciteta za reprezentaciju i sličnih savremenih kliničkih naglasaka na odigravanju, nalaze se među elementima koji povezuju sve pristupe, čak i ako se razumeju, interpretiraju ili teorijski razmatraju iz različitih pravaca mišljenja. U severnoameričkoj primeni, mnoge relacione, Self i intersubjektivne teorije polja, intersubjektivni opisi uglavnom su bliski iskustvu i fenomenološkim filozofskim konceptima. U severnoameričkoj primeni savremene intersubjektivne Ego psihologije i postklajnijanskih postbionijanskih perspektiva, kao i u mnogim francuskim perspektivama, konceptualizacije intersubjektivnih procesa i konfiguracija čuvaju važnost nagona, nesvesnog i psihoanalitičke metapsihologije. Preklapanja postoje, uglavnom između severnoameričke intersubjektivne Ego psihologije, postbionijanske perspektive i francuskih perspektiva. U Severnoj Americi, razlike su najoštrije između francuskih konceptualizacija intersubjektivnosti i dominantnih struja intersubjektivnog mišljenja koje proizilaze iz psihologije Selfa i relacionog pokreta. Konkretno, postoji jaz između uslova pod kojima se teorije konstruišu u ova dva pristupa, posebno što se tiče implikacija za psihoanalitičku metapsihologiju. U Latinskoj Americi postoji sličan broj slaganja i neslaganja između perspektive veze i relacione perspektive o intersubjektivnosti. Zasnovana na postbionijanskoj britanskoj teoriji objektnih odnosa i postlakanijanskoj francuskoj psihoanalitičkoj misli, perspektiva veze, koja se praktikuje u grupnom i porodičnom kliničkom kontekstu, drži se ideje frojdijanske infantilne seksualnosti kao suštinske motivacije i ne uključuje paradigmatsku promenu. Međutim, relaciona perspektiva, naslednica Ferencija, Balinta, Ferberna, Boulbija, Vinikota i Kohuta, koju dalje razvijaju ideje savremenih severnoameričkih Self, relacionih i intersubjektivističkih autora, kakvi su Liktenberg, Mičel, Stern, Stolorou, Renik, Bendžamin i drugi, sadrži promenu paradigme, gde analitičar postaje „fasilitator” odnosa analitičar–pacijent. Relacioni pristup, takođe, proširuje
167
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online