Nazad na sadržaj
Za Frojda je edipalni konflikt suštinski konflikt psihoanalize. Ovaj spor – smešten između infantilne želje i zabrane – gradi dinamiku psihičkog života i njegovih ispoljavanja. Sem ovih dinamičnih kvaliteta, konflikt ima i nekoliko metapsiholoških komponenti: topografsku (svesnu, predsvesnu, nesvesnu), ekonomsku (senzornu prenadraženost, realnost i princip zadovoljstva), genetsku (u zavisnosti od razvoja ego funkcija) i strukturalnu (konflikti između Ega, Superega i Ida). Nadalje, edipalni konflikt je postavljen u okviru instinktivno-nagonskog dualizma (seksualni instinkt/instinkt samoodržanja, ego–libido/objekat–libido, instinkt života/smrti). Konceptualizacije koje su formulisali teoretičari objektnih odnosa proširuju arenu u kojoj se ovi konflikti odvijaju fokusirajući se na karakter (internalizovanih) self i objektnih odnosa. Da li je konflikt dostupan svesnom razmišljanju i time se potencijalno može realistično obraditi, ili se mora potisnuti, zavisi od snage upletenih instinktivnih [nagonskih] sila, od individualnih mentalnih kapaciteta za suočavanjei od uslova sredine. Ekstrapolacijom i dopunom savremenih severnoameričkih, evropskih i latinoameričkih rečnika i tekstova: Ahtar, 2009, Okinklos i Samberg ( Elizabeth L. Auchincloss i Eslee Samberg ,2012); Laplanš i Pontalis ( Jean Laplanche i Jean-Bertrand Pontalis , 1973); Skelton ( Skelton , 2006); Borenstejn ( Borensztejn , 2014), (nesvesni) konflikti mogu da se konceptualizuju prema sledećim binarnostima: 1. Spoljni nasuprot unutrašnjim/intrapsihičkim konfliktima: prvi se odnose na konflikte između pojedinca i njegovog okruženja, dok se drugi odnose na konflikte unutar psihe pojedinca; 2. Eksternalizovani nasuprot internalizovanim konfliktima: prvi se tiču unutrašnjih konflikata koji su preneti na spoljnu realnost, a drugi na psihičke probleme izazvane inkorporiranjem sredinskih ograničenja koja su u suprotnosti sa našim sopstvenim nagonima i željama; 3. Razvojni konflikti nasuprot anahronističkim konfliktima: prvi se odnose na razvojno normativne, specifične za pojedine faze, razvojno transformišuće konflikte izazvane roditeljskim osporavanjem detetovih želja ili kontradiktornim željama samog deteta Nahera ( Nagera , 1966), a drugi na konflikte koji nisu specifični za određene godine i mogu da budu u osnovi psihopatologije tokom odraslog doba; ova binarnost je, u neku ruku, slično specificirana kod Laplanša i Pontalisa (1973), kao edipalni konflikt nasuprot odbrambenim konfliktima; 4. Intersistemski nasuprot intrasistemskim konfliktima: prvi se odnose na tenziju između ida i Ega ili između Ega i superega (Frojd, 1923, 1926); ovi drugi (Hartman, 1939; Ana Frojd, 1965; Laplanš, 1973) se odnose na konflikte između različitih instinktivnih stremljenja (ljubav–agresija), ili različitih ego atributa ili funkcija (aktivnost–pasivnost), ili različitih superego naloga (skromnost–uspeh);
16
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online