Nazad na sadržaj
5. Strukturalni konflikt nasuprot konfliktu objektnih odnosa: ovaj prvi se odnosi na stresno razilaženje radnog plana između tri glavne psihičke strukture– ida, Ega i superega (Frojd, 1926) koje se doživljava kao potpuno pripadanje selfu pojedinca, a ovo drugo se odnosi na konflikt u psihičkom prostoru koji je prethodnik takvoj strukturalnoj diferencijaciji (Dorpat, 1976; Kernberg, 1983, 2003); još jedna formulacija ove binarnosti je edipalni naspram preedipalnog konflikta; 6. Konflikt tipa suprotstavljenosti nasuprot konfliktu tipa izborne dileme (Rangel – LeoRangell, 1963); ili, analogno, konvergentni nasuprot divergentnim konfliktima (Kris A. 1984, 1985): ovaj prvi se odnosi na konflikte između intrapsihičkih sila koje se mogu sjediniti kompromisom (kompromisnom formacijom), ovi drugi, koji se ponekad zovu ’ili- ili’ konflikti, odnose se na one konflikte u kojima su takvi pregovori malo verovatni i u kojima je odabir jedne strane ove rastrzanosti, sa tugovanjem koje sledi ili odricanjem od alternativnog puta, imperativ. Širok spektar psihoanalitičkih orijentacija širom sveta, sa kompleksnim razlikama i preplitanjima, stavlja naglasak različitog intenziteta na konflikt. Na jednom kraju ovog spektra su savremene frojdijanske i klajnijanske orijentacije, u čijim je formulacijama psihičkog razvoja i funkcionisanja konflikt i dalje središnji koncept. Na drugom kraju spektra mogu da budu perspektive Kohutove self psihologije, razvojne teorije zasnovane na deficitima i dostignućima psihičke strukture, koja prezentuje sasvim drugačiju paradigmu, u kojoj se, sem kratkog pominjanja konflikta između roditelja i deteta u vezi sa različitim self–objekat potrebama, pojam konflikta povlači u pozadinu. Način razmišljanja o konfliktu je jedan od definišućih faktora i Frojdovog teorijskog razvoja, kao i razvoja psihoanalitičkih teorija posle Frojda.
II. FAZE U RAZVOJU TEORIJE: FROJD
Praćenjem varijacija Frojdove konceptualizacije konflikta, možemo da definišemo nekoliko perioda u razvoju njegove teorije. Simptomatičan je jedinstven način na koji tri različite psihopatologije nastoje da organizuju svoje konflikte. Histerici prebacuju borbu između seksualnosti i društva na fizičke simptome, stvarajući konflikt između uma i tela. Opsesivni pojedinci premeštaju borbu između ideje i njenog afekta na naizgled neškodljivu opsesiju. Paranoidni pacijenti projektuju svoja nekompatibilna iskustva na spoljašnji svet, stvarajući tako konflikt između unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta. Ovi jedinstveni načini neadekvatnog rešavanja psihičkih konflikata postupno su se strukturisali kroz faze razvoja teorije.
17
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online