Nazad na sadržaj
II. A. Trauma i predanalitički katarzični period (1893–1899) Tokom ovog vremena, Frojd govori o konfliktu između afekata koji su u vezi sa traumatskim događajima i moralnim društvenim zabranama, obeležavajući untutrašnji–spoljašnji, interpersonalni konflikt, koji podrazumeva ideju unutrašnjih suprotstavljenih sila (Frojd, 1893– 1895). Upoređujući snove i simptome histerije, Frojd se 1899. godine podseća svojih izjava o konfliktu iz 1894. godine: „Nisu samo snovi ispunjenje želja, već i histerični napadi... Prepoznao sam to odavno... Realnost – ispunjenje želja. Upravo iz ovog para suprotnosti izvire naš mentalni život.” (Frojd, 1899, str. 278) U svom ranom radu sa histericima, Frojd je otkrio da su njihove seksualne želje u sukobu sa društvenim normama i da je patološko razrešenje konflikta simptom. Simptomi nastaju kao neadekvatni načini da se reše konflikti: „... pacijenti ... su bili dobrog mentalnog zdravlja do trenutka kada se pojavila nekompatibilnost u njihovom idejnom životu ... kada se njihov Ego suočio sa iskustvom, idejom ili osećanjem koje je pokrenulo tako uznemirujući afekat da je taj ispitanik odlučio da na to zaboravi jer nije imao poverenja u svoju moć da reši kontradikciju između nekompatibilne ideje i svog Ega putem razmišljanja–delovanja...” (1894a, str. 47, originalno naglašavanje) Inspirisani iskustvima Jozefa Brojera ( Josef Breuer ) sa Anom O. i Šarkoovim ( Jean-Martin Charcot ) demonstracijama posttraumatskih histeričnih paraliza, kao i eksperimentalnim izazivanjem histerične paralize i njenim poništavanjem putem hipnotičke sugestije, Frojd i Brojer su pretpostavili (Frojd i Brojer, 1895) da se u konverzionoj histeriji javljaju specifične mentalne okolnosti u kojima se nasilni, traumatski afekti, na koje ne može da se odgovori abreakcijom, pretvaraju u fizičke simptome. Ovi simptomi su našli svoj fizički izraz, ali nisu fizički po poreklu, oni samo služe tome da – simbolično – izraze događaj koji je bio okidač za razvoj histerije. Odsečen je put kojim bismo mogli da dođemo do sećanja na pokrećući događaj, razdvojen od budne svesnosti. Frojd piše: „U traumatskim neurozama, operativni uzrok bolesti nije beznačajna fizička povreda, već afekat straha – psihička trauma. Analogno, naše ispitivanje je otkrilo, za mnoge, ako ne i za većinu simptoma histerije, taloženje uzroka koji se samo mogu opisati kao psihičke traume. Svako iskustvo koje izaziva uznemirujuće afekte – kao što su afekti straha, anksioznosti, stida ili fizičkog bola – može da funkcioniše kao trauma ove vrste.” (Frojd i Brojer 1895, str. 5-6) Ideje i željni impulsi, protivrečni sa drugim vrednostima, ako su potisnuti, mogu da dovedu do simptoma. Frojd je 1894. godine formulisao inicijalni model konflikta za nastajanje konverzionih simptoma u histeriji, opsesivnim neurozama i fobijama, koje je sumirao pod pojmom neuropsihoze odbrane (Frojd, 1894a,b). Nasuprot formiranja konflikata, u neuropsihozama odbrane Frojd je shvatio simptome stvarnih neuroza, uključujući neuroze anksioznosti i neurastenije (Frojd, 1894c; Frojd, 1898), ne kao izraz mentalnih procesa koji normalno funkcionišu, već kao direktnu posledicu toksičnih transformacija libida izazvanih neadekvatnim pražnjenjem seksualne energije. Osim toga, postalo mu je jasno da se nekompatibilne ideje njegovih pacijentkinja „javljaju mahom na polju seksualnih iskustava i senzacija” (Frojd, 1894a,
18
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online