Nazad na sadržaj
Nakon Lakanovog „povratka Frojdu”, mnogi francuski autori, osim ideje psihičkog regresivnog rada i dvostruke kauzalnosti (iz sadašnjosti u prošlost i iz prošlosti u sadašnjost), naglašavaju princip preteranog determinizma i transpozicije nesvesnog materijala na realnost percepcije i njegovu internalizaciju u okviru psihičke realnosti putem identifikacije, sa fokusom na psihički rad reprezentacije i reprezentabilnosti. Oni vide après-coup kao proces koji preobražava regresivnu ekonomiju nagona, uzimajući u obzir psihičko upravljanje traumatskim posledicama i unapređenje želje. Žan Laplanš takođe sledi Lakana i proširuje njegovu logiku temporalne regresije u svom opisu generalizovane teorije zavođenja i usađenih majčinskih poruka. U Laplanšovoj dopuni, Lakanova nerecipročna cirkularna sekvenca après-coup-a postaje spiralno delovanje u kome se usađivanje majčinskih poruka u detetov rani i nedovršen Ego prima i „resubjektivira” u sukcesivnim prevodima. U psihoanalitičkom tretmanu, transfer postaje jedan beskrajan „transfer transfera”. U savremenim Evropskim rečnicima, Laplanš i Pontalis (1973) predstavljaju Nachträglichkeit kao termin koji Frojd često upotrebljava u vezi sa svojim shvatanjem psihičke temporalnost i kauzalnosti, pri čemu iskustva, utisci i tragovi sećanja mogu naknadno da se prerade, kako bi se prilagodili svežim iskustvima ili ulasku u novu fazu razvoja. Njima se, u tom slučaju, može podariti ne samo novo značenje, već i psihička delotvornost ili patogena snaga. Edinburška enciklopedija psihoanalize (Skelton, 2006) navodi da Helmut Tome – Helmut Thomä, i Nil Češir – Neil Cheshire (1991) smatraju Strejčijev prevod „odložena akcija” nezadovoljavajućim, jer je Frojd kombinovao značenje odloženog dejstva sa retrospektivnom rekonstrukcijom psihološkog značenja traume. Suprotno tome, severnoameričko oživljavanje ovog koncepta krajem 1980-ih i tokom 1990-ih, stavilo je naglasak na ponovnu transkripciju i ponovnu kontekstualizaciju sećanja iz razvojno transformativne perspektive. U skorašnjem rečniku Američke psihoanalitičke asocijacije, koji koristi osporavan Strejčijev prevod „odložena akcija” (Okinklos i Samberg, 2012, str. 53-54), proces Nachträglichkeit-a definisan je kao reaktivacija ili reinterpretacija nekog ranijeg iskustva ili sećanja koje se, u trenutku svog nastanka, nije moglo asimilovati, obično usled deficita ili odstupanja u funkciji sazrevanja ili razvoja. Proces odlaganja može da bude očigledan, naročito na polju psihoseksualnosti, pošto značenje iskustava sa seksualnim nabojem u ranom detinjstvu ne može da se integriše, sve dok ne nastupe posledice pubertetskog sazrevanja. Sa latinoameričke tačke gledišta (na primer, Aslan, 2006; Masota, 1982) pojmovi temporalnosti, kauzalnosti i psihoanalitičke delotvornosti omeđuju koncept Nachträglichkeit . Postoji kompleksna mreža interakcija u kojoj Nachträglichkeit ima povratno dejstvo na svaki od ovih pojmova. Ono prvo što se dejstvovanjem Nachträglichkeit-a stavlja u pokret jeste defokusiranje/zamagljivanje, razmotavanje vremena. Ovo razmotavanje prouzrokuje pomeranje u
192
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online