Nazad na sadržaj
U Sjedinjenim Američkim Državama, Arnold Model (1989) je predložio prvi drugačiji engleski prevod pojma Nachträglichkeit : supsekvencijalnost , kao i latinski a posteriori, ali se na kraju vratio Frojdovom nemačkom originalnom terminu Nachträglichkeit . Pregled upotrebe ovog koncepta u pisanim radovima na španskom jeziku pokazuje da je prevođen na razne načine, uključujući: odloženo dejstvo, après-coup , retroakcija, resignifikacija (davanje novog značenja događaju iz prošlosti), aposteriori. U Latinskoj Americi, termini koji se najčešće koriste su aposteriori, retroakcija, après-coup , kao i nemačka reč Nachträglichkeit . II. B. Dvofazni proces U Frojdovim zapisima, imenica Nachträglichkeit postupno počinje da se odnosi na nesvesni psihički proces i njegove očigledne posledice, pokrenute nekim događajem traumatskog karaktera, nekakvim „šokom” koji se pretvara u „šokantan događaj”. Preciznije, odnosi se na dinamički proces koji povezuje početni traumatski događaj, njegovo potiskivanje tokom perioda neodređene dužine i regresivni psihički rad transformisanja libidinalne ekonomije potisnutog događaja, i podsticanje „posthumnih povrataka” potisnutog događaja, u skladu sa promenljivim manifestnim oblicima, koji su zamenski psihički proizvodi. Pridev i prilog, nachträglich , naglašavaju dijahroničnu organizaciju procesa mišljenja u dve faze , kao i uzročnu i određujuću sponu koja postoji među njima. Koncept après-coup je, dakle, proces ( Proceß ) koji se sastoji od dve manifestne i jedne latentne faze, koja uključuje nesvesne psihičke procese ( Vorgang ). Vredi napomenuti da Frojd mnogo češće govori opisno o ovom dvofaznom procesu nego što koristi imenicu Nachträglichkeit . II.C. Rađanje koncepta U „Projektu za naučnu psihologiju” (1985a, b) pojavljuje se samo prilog u vezi sa Eminim slučajem. Frojd insistira na preuranjenosti seksualnog oslobađanja i njegovim docnijim posledicama. Zatim, 1986. godine, govori o posthumnom dejstvu traume iz detinjstva . Imenicu će skovati 1987. godine u svojim pismima Flisu. U „Tumačenju snova” (1900) dvosmerna kretanja (iz sadašnjosti u prošlost i iz prošlosti natrag u budućnost/sadašnjost) očigledna su u humorističnom pripovedanju pacijenta (ljubitelja ženske lepote) kad izjavljuje da žali što nije mogao do kraja da iskoristi svoju dojilju dok ga je u prošlosti dojila, sad kad – kao odrastao čovek – gleda kako neka druga privlačna dojilja doji bebu. Od tog trenutka, ova pojava gubi svoju specifičnost u oblasti patogeneze psihoneuroza i postaje deo svakodnevnog razmišljanja, uključujući humor i duhovitost.
194
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online