Nazad na sadržaj
Slučaj Eme, koja pati od agorafobije kad sama kupuje (kasnije nazvan „Emin model Nachträglichkeit-a ” u postfrojdijanskim evropskim i severnoameričkim teorijama na ovu temu, i kao paradigma u latinoameričkom teoretisanju), dočarava Frojdovu ranu definiciju Nachträglichkeit-a , ali i njegovo rano razumevanje uloge traume, temporalnosti i sećanja, seksualnosti, razvoja, kao i odbrane u neurogenezi i u kliničkom radu kako je sumirano u njegovoj vanvremenskoj izjavi: „Ovde imamo slučaj u kome sećanje pobuđuje afekat koji samo iskustvo nije pobudilo, zato što je, u međuvremenu, promena [do koje je došlo] u pubertetu omogućila drugačije shvatanje onoga što je zapamćeno... Mi, bez izuzetka, uviđamo da je sećanje potisnuto, što je postalo trauma tek putem odložene akcije ” (Frojd, 1895b, str. 356; kurziv dodat). U ovoj izjavi, Nachträglichkeit je u odnosu pojmova sećanje–potiskivanje–trauma. Ceo ovaj citat jeste definicija ovog koncepta, čija je dinamika posledica međusobnog delovanja ova tri pojma i određujućeg poretka među njima: u odnosu na ono što je potisnuto, kako je potisnuto, kako ono postaje trauma, kako sećanje dobija smisao. Već je Žan-Marten Šarko ( Jean-Martin Charcot ) opisao hronološku organizaciju simptoma histerije u dve faze , uz treću, nazvanu period psihičke inkubacije ili psihičke razrade, koja je smeštena između traumatskog događaja (šoka) i manifestnog naknadnog dejstva (simptoma). Kao Šarkoov učenik (Frojd je bio njegov prevodilac na nemački), i zaokupljen time da oslobodi psihičke simptome iz etiološkog ćorsokaka teorije degeneracije, Frojd je ozbiljno shvatio hronološke reference upravnika Salpetrije ( Salpétrière ) bolnice. Zbog toga je usmerio pažnju na međufazu i nevidljivi psihički rad koji se tu odvija. II. D. Period latencije i regresivni psihički rad „Tumačenje snova” (1900a,b) bilo je proizvod pažnje koju je Frojd posvetio specifičnom psihičkom radu koji se odvija tokom međuperioda koji je Šarko označio kao period psihičke inkubacije ili psihičke razrade, a Frojd preimenovao u period latencije. Ovo je Frojdu omogućilo da uzme u obzir novo, mada svakidašnje psihičko delovanje, čin latencije . Period latencije lako se može primetiti u okviru razvoja ljudske seksualnosti, sa svoje dve faze, ali je vidljiv i u uobičajenom mentalnom funkcionisanju. Čin stavljanja u latenciju je delovanje prisutno u teoriji snova, u oscilaciji između dana i noći, a posebno je uočljivo preko njegovih naknadnih dejstava tokom seansi hipnoze i analize. Događaji koji se upliću, naime, noć i seansa analize, predstavljaju periode latencije okupirane specifičnim psihičkim radom. Posao sanjanja i njegovi rezultati, libidinalna regeneracija prilikom buđenja, sećanje i narativ sna, postaju prototipovi regresivnih psihičkih aktivnosti obavljenih u pasivnosti latencije (Šerve, 2009).
196
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online