Nazad na sadržaj
Logika asocijativne temporalne regresije, scena I (skorija) – scena II (iz prošlosti), deo je procesa sećanja koji sledi retrogresivni put. Za Frojda, samo je manifestno ispoljavanje simptoma na progresivnom putu. Sećanje je spona između adolescencije i detinjstva, koje počinje od adolescencije. Seksualna preuranjenost traumatskog događaja (scena II) je ta koja je reaktivirana u sceni I tokom oživljenja nagonskih impulsa u pubertetu. Zajednička seksualna dimenzija (II) i (I) sasvim je očigledna. Stoga, ono što nazivamo odloženim dejstvom i inicijalnim šokom, varira u zavisnosti od tačke gledišta, bilo da je to geneza simptoma ili je diskurs seanse. Shodno logici šoka, upravo je pojava simptoma odloženo dejstvo; shodno logici traženja katarzičnog efekta, sukcesivna sećanja su ta koja, počevši sa simptomom, predstavljaju odloženo dejstvo; i, shodno psihoanalitičkoj logici, svako dozivanje u pamćenje je odloženo dejstvonekog nesvesnog sećanja koje je steklo, nakon što je potisnuto, vrednost traumatskog događaja (Frojd, 1895b). U prvom modelu, dejstvo je povezano sa traumatskim događajem; u drugom, sa sećanjem; u trećem, sa transferom regresivne privlačnosti i neophodnosti verbalizacije na analizu. Frojd je zatim generalizovao ovaj model na sećanja u celini i vraćanje onoga što je potisnuto. Ideja vraćanja postaje direktna posledica naknadnog dejstva. U „Čoveku vuku” (1918c), seansa nije samo pokretač odloženih dejstava, ona sama, zajedno sa transferom, postaje odloženo dejstvo. II. E. Seanse kao prisećanja i odložena dejstva Međutim, analitička situacija stavlja jedno iznad drugog i meša zasebna odložena dejstva svakog protagoniste; otuda dolazi do stvaranja neoprodukcije, analitičkog odloženog dejstva , Ega/ne-Ega specifičnog za tu seansu, jedne neostvarnosti pune ukrštenih prisećanja. Analitičko odloženo dejstvo je poluga terapeutskog dešavanja. Ono ima svoje mesto u svakoj seansi unutar sekvenci i totaliteta tretmana. Precesija (prethodnost, tj. „čin prednjačenja”) svakog analitičarevog kontratransfera (Nero – Neyraut , 1997) upletena je u mešovit spektar emocionalnih, figurativnih i teoretskih formi. U seansi, regresivna privlačnost (Frojd, 1925) pokreće reaktuelizaciju traumatskog efekta posredstvom sećanja, ponavljanja i konstrukcije/tumačenja. Rezultati odloženog dejstva su preterano određena sećanja. Koncept generalizovanog prisećanja (Frojd, 1937) uključuje ideje istorijske realnosti, ontogenetskih i filogenetskih tragova i, kroz funkciju koncepta Nachträglichkeit , istorijske istine koju stvara psiha.
197
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online