Nazad na sadržaj
II. F. Poslednja (dualna) teorija nagona i proces odložene akcije Upravo je razrada, iz 1920. godine, fundamentalnog kvaliteta svih nagona, sklonosti vraćanju na ranije stanje i, konačno, na neorgansko stanje, bila odlučujuća da koncept Nachträglichkeit iščezne iz Frojdove upotrebe (Šerve, 2009). Ova poslednja teorija nagona, dualna teorija nagona, uključuje uvođenje nagona smrti, to jest dualnost erosa i tanatosa. Značaj koji se rečju Nachträglichkeit pridaje progresivnom smeru ne uzima dovoljno u obzir drugi aspekt tog procesa, ogromnu ulogu regresivnog psihičkog rada, proizvedenog procesom „odložene akcije”, na traumatsku i regresivnu privlačnost, što je suštinski aspekt koji funkcija sanjanja izvršava svakodnevno u pogledu mnogih traumatskih dešavanja dan pre tog sna. Iako je u početku dovođen u vezu samo sa genezom histeričnih simptoma, proces „odložene akcije” postepeno je postao suština dvofazne prirode ljudske seksualnosti, povezujući edipalni period sa pubertetom, sa umetnutim periodom latencije. Zatim je proširen na redovno mentalno funkcionisanje i na oscilacije između dana i noći, uključujući i regresivni i progresivni put. Tako je njegovo uopštavanje učvršćeno u vreme kada je sam termin prestao da se upotrebljava. II. G. Evolucija teorije regresije i trauma Sudbina ovog koncepta, njegovo pojavljivanje i nestanak nakon dvofazne procesne realnosti na koju on ukazuje, može da se objasni internalizacijom ideje traumatizma u metapsihologiji. Na početku svog rada, Fojd je povezao traumu sa ranim zavođenjem (Frojd, 1893–1895), koje uključuje još jednu stvarnu osobu , zavodnika. Događaj traumatičnog zavođenja ubrzava temporalnost razvoja seksualnosti ili Ega, koji su prerano probuđeni, što dovodi do preuranjene seksualnosti ili prerane zrelosti Ega. Frojd, u svojim zapisima, dalje razvija definiciju traumatskog događaja. On je smatrao da traumatsko dejstvo dolazi od nesvesnih fantazija, koje postaju delotvorne nakon njihovog potiskivanja. Tako se psihički traumatizam pojavljuje nachträglich (naknadno). U okviru njegove teorije narcisizma, trauma je prouzrokovana konfliktom koji uključuje reseksualizaciju narcisizma pod uticajem zahteva instinktualnog nagona, konfliktom između seksualnih impulsa i impulsa Ega. Ovaj konflikt je efekat negativne privlačnosti usled prvobitnog potiskivanja. Ova zamisao povezuje se sa onom koja je prisutna u „Studijama o histeriji” iz 1893– 1895. godine, o privlačnosti koja dolazi iz traumatskog jezgra podvrgnutog represijii. Frojd (1915a), 1915. godine, dodaje da se ova represija odvija pod uticajem negativne privlačnosti usled primarnog potiskivanja, koje je prvobitno nesvesni čin. Od 1917. godine, ovo negativno dejstvo traumatskog događaja dobijalo je sve više na značaju zahvaljujući proučavanju ratnih neuroza. Ishod je bio prepoznavanje traumatske neuroze
198
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online